Просветни гласник

р ЗА11ИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВКТНОГ САВВТА 97

ћурке и гуске, и држао је да више вреди од свију животиња. Ругао се свиленој буби што „сама прави за себе тамницу" и т. д. За тим до.аази врабац, коме је криво бидо што се иаун горди, па му веди, како је он заиста лепа тица, ади да од њега нема нико користи. После подуже ирегшрке врабац одлази, а „Паун се поче окретати и гледати око себе".... „Он погледа у кокошке и виде, како се једпе пењу у гњездо, а друге силазе и вичу; ко, ко, кок!" Поред њега протрча једна крмача с прасцима, а мало даље квоцаше једна квочка" и т. д „Он сада виде, да ншпта не вреди, који ништа пе ради, па склопи свој шарени реп и оде у крај." Сад се наун поправио, па се „склањао и стидео од свију вредних раденика " На крају се изводи морална иоука: не треба се горДити. Чудновато је прво то, што баш врабац саветује пауна, а друго, што паун постаје ваљан услед тога, што је видео квочку, крмачу и т. д. На што да се овде угледа дете? Да ли да ради оно што ради квочка или оно што ради крмача? Где је тај морал и у чему се сасгоји ? Таква је од прилике и прича: ,Л.ептир и мува". Свађали се лентир и мува око тога ко је лепши, а ласта дошла па их прогутала обоје. Ту се сад изводи морал. — Али на кога да се угледа дете: да ли на лентира и муву, који су се свађали, или на ласту која их је прогутала? Писац је може бити, рад ; да моралише апстракцију ове приче. Али је то немогућно, пошто је за децу увек јача конкретност од апстракциЈе. Од свију ових прича најбоље су „Хлеб и вода" и „Живот за домовину." То су примери из људског друштва. Сама Факта која се износе у тим причама, моралишу, и према томе нису потребне никакве аистракције. Деца чији су родитељи прости, који не зпају за методе, васпитавају се самим примерима. Ми, зналци васпитних метода, измишљамо рђаве примере зарад ваљане апстракције и тим апстракцијама хоћемо да васиитавамо. Просги људи дају деци ваљане примере, а апстракције долазе доцније саме по себи. У причи „Хлеб ц вода" казује се, како један богат дечко није хтео да да парче леба једпом сиромашку, кад је овај затрапрогтттни глАпиик. 1889

жио од њега. После неког времена, богати дечко беше јако ожеднео и молио је сиромашка да му да воде, што је овај и учинио. У другој причи („Живот за домовину") казује се како су једног војника ухватили неиријатељи и како су гг терали пред собом да им показује пут. Запретили су му, да ће га убити ако впкне. Ну заробљеник, љубећи свој народ и своју домовину, повиче из свега грла да иде непријатељ, и одмах је за тим био убијен. Он је био убијен, али су његови земљаци чули његов глас, спремили се и дочекали непријатеља. Друкчије стоји са ориђиналним чланцима пишчевим. Њих има седам, а по вредности прво место заузимају: „Како се биље храни", „Авет и Сунђер" и „Од куда ветар дува". Ти су чланци и разумљиви и поучеи и забавни. У чланку „Шта прича Топлица" грешка је та, што писац износи како је нека баба изишла из воде и како прича стару историју Тоилице и топличког краја. Чланком „Авет" труди се да искорени сујеверицу а чланком помеиутим укорењује је. Истина, све се то снило, али за што да се снива историја? — У чланку „Светли и топли зраци" сувише је велика натрпаност, тако да је немогућно одржати дечију пажњу од почетка до краја ове приче. Језик је правилан, стил лак, а методско развијање вештачко. После овог кратког извештаја, да изрекнем свој суд о томе: „може ли се ово дело откупити и о државном трошку штампати за поклањање ученицима основних школа?" Узимајући у обзир : 1. Да песме не ваљају; 2. Да има много превода међ којима је и таквих што немају никакве васпитне вредности; и 8. Да су ориђинали пишчеви ваљани. Мишљења сам: Да се ово дело врати иисцу, те да унесене песме замепи бољим, да некорисне преводе избаци и да на место њих унесе што више ориђинала из осталих научних предмета, који се уче у основној школи, а који нису заступљени у овом иоднесеном делу. 28. Новембра 1888. год. Београд.К. ПетровиБ, учитељ. 13