Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛА1ШОГ

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

Г. г. реФеренти веле, да је актима доказан порок г. Гдишића, алп да у њега ретко пада, па и то бива изван шкодске дужности. С погледом на то гато чд. 63. закона о осн. шгсолама тражи да се учитељи ностуино, кажњавају, што г. Глишић до сада није тужен, а камо ли кажњен за иодобну махну, и што ова није у њега отела маха, те да бн га, на нрву тужбу, требадо оставити без хлеба; Савет Просветни мишљења је: да не треба г. Глишића сада казнити отпуштењем из службе, већ да се казнн админнстративно. VIII. Саслушан је усмен реферат г. г. Стојана Марковпћа н Љубе Ковачевића о кривицама г, Симе Јеротпћа, учитеља основнпх школа Пошто се нз акта види да кривице овога учитеља нису потиуно ислеђене, да би се ствар могла пресудити, то је Савет одлучио: да се кривице г. Симе Јеротића, учитеља новоханске школе боље доследе н испитају, па да се оида по њима донесе коначна одлука. С овим је закључен састанак.

САСГАНАК 402. 19. Јануара 1889. г. у Београду. Билн су: иредседник Стојан Марковић; редовни чланови: Ст. Д. Поповић , Др Ник. Ј. Петровић, Љубомир Ковачевић, Пера Тзорђевић, Милан Недељковић, Др Љубомир Недић; ванредни чланови : Др. В. Вакић, ТБ. Станојевић, Фирмилијан архимандрит, Стеван Предић, Др. Милан Јовановић и Коета Петровић. Деловођа Мил. Марковић. I. Прочитан ,је и нримљен записнпк 401. састанка. II. Прочитано је писмо г. Министра Просвете ц црквеиих послова, од 18 ов. м. ПБр. 753., којим се унућује Главном Иросветном Савету на нреглед н оцену дело „Прпче о вери и нразницнма православие цркве" од г. Светозара Ј. Никетића. Савет је одлучио:

да се за преглед и оцену ове књижице умоле г. г. Фирмилијан архимандрпт, и Никола Г. Поиовнћ, учптељ. III. Прочитапо је писмо г. Миннстра нросвете и црквенпх послова, од 12. ов. м. ПБр. 534., н нисмо од 19. ов. м. ПБр. 752., којпм се пита Савет за мншљење, да ли г. Милан Шевнћ - Максимовић — на основу поднесенпх докумената, има пропнсану квалн ишацију за иредавача у средњпм школама. Савет је разгледао кандидатове сведоџбе п нашао: да г. Милан Шевић — Максимовић — пма проиисаиу квалификацпју за предавача у средњнм школама и то за групу историско-фндолошкпх наука. IV. Прочитан је реФерат г. Димитрија Јоснћа о делу „0 народности у општем васпптању", од г. Симе Милојевића. Тај реФерат гласи: Главнои Просветном Савету Под 7. Марта о. г. јављено мп је од стране Главног Просветног Савета, да сам одређеи да нрегледам и оценим књигу „0 народности у оиштем васиитању ио К. Ушинском, наиисао Сима МилојевиК," — коју је писац поднео Мпниетарству Иросвете и црквених носдова с молбом, да се иста нрепоручи шкодским књижницама. Књигу сам примио 29. Марта о. г. и нрочитао сам је пажљиво, те о њој иодносим овај извештај. Поменута књига — осим приступа где се говорн о народности у онштем васнитању и додатака под насдовом „три елемента" нодељена је на ове одсеке. I. Оишти исторички основи евроиских васиитања.У овом одсеку мало ми чудно пзгледа само ова Ушинско - Милојевића Фраза : „У школском уређењу, школској дисцнпднни, подеди наука, у иазиву мпогих шкодских предмета, па и у самом имену школа, које је у онште за све европске народе, надазимо свуда нокидану иарчад средњевековне школастике, која је и иама у Србију дошла најире иреко Карловаца, Темишвара, Пакраца п т. д. (Стр