Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

1 50

ког педагога, али бих тим ирекорачио међу, која је обедежеиа обичиом реФерату. VII. Карактер. Његовн елементи. Иаследност темаерамента. Утицај живота и васиитања на карактер. Елеменат народности у карактеру човека. — Цео овај одсек могао бп се назвати научном физиолошко-пснхолопшом раснравом, где се научни објашњава све шго се сномиње у иасдову — и ту се најбоље онажа ц тешкоћа и натезање иреводитељево. Отуд је и мог.га да потече оваква реченица: „У тој борби убеђења донешених са животом и са нама рођеним итд." (101). Овде свуда преводитељ употребљава реч животоаис место живоиис. Овај чланак је у опште рђаво иреведен. VIII. Ђасиитапе и карактер. Какву улогу игра народност у васиитању. Ту надазимо ову лепу мисао: и Само има један идеал савршенства, нред којим се преклањају све народности; а то је онај идеал, којн је представљен хришћанством. Све, чиме човек, као човек, треба и може да се покаже и даје, потпуно је изражено у божанској наудп, и васпитање треба нре свега и у основу свега да утврђује вечне истнне хришћанства. Оно даје живот и ноказује вишу дељ сваком васпитању, и оно треба да служи за васпнтање сваког хришћанског народа као источник светлости и истине. То је неугасима луча која вечно иде као огњени стуб у пусгињи нред човеком и народом, а за њпм треба да иде развиће сваке народности и свако истинско васпитгње, које иде неодвојено са народношћу. .." „Свако евронско васнитање, ако хоће да је народно, мора и треба да буде хришћанско, јер је хришћанство без сваке двоумиде један од иајглавнијих елемената образовања код евију нових народа." (стр. 117—118). Од 122—152. стране има додатак: „ Три елементи школина ." Овн су елементн: уиравници завода, васиитачи и васиитаници. Обележен је њихов однос код Енглеза, Језуита, Немаца и Француза. Мисли изнесене у овом додатку врло су згодна матерпја за размишљање о уређењу нашнх школа и нижих и виших и стручних. Ето то је у кратко пзведена садржина ове књпге. У њој ће сваки озбпљан васнитач наћи нуио једрих мисли, које треба да га руководе у илеменитом васнитном раду. Ну колико

се може писцу честитати на срећном избору овога, сниса за срнски нревод, у истој мери мора му се озбиљно замерити, што је тако мало обраћао пажње на лепоту српскога језика, а нарочито на већа утврђена иравила српскога правониса. Јамачно неће бити да су и та покидана парчад сриске граматнке „дошла нама у Србију најнре преко Карловаца, Темншвара, Пакраца итд." С обзиром на садржину предлажем, да се књига г. Снме Милојевића „0 народности у оиштем васиитању ио К. Ушинском" наппсана препоручн од стране Мннпстарства нросвете, и црквеиих послова свима школс.шм књижнцама. 10 Декембра 1888 У Београду. понизни Дим. Јоси$. За овнм је прочптап реФерат о истоме делу од г. Нпколе Р. Поповића, учитеља, који гласи: Главном Просветном Савету. Главни Просветни Савет иоверио ми је да нрегледам дело г. Симе Милојевића, учитеља у иензији „0 народности у оиштем васиитапу" ио Ушписком, и да оценим: да ли се може иреиоручитн за књижице осповних школа. Дело сам ирегледао и овим подиосим своје мишљење. Дело : „0 народности у ошнтем васпптању" по Ушинском има осам одељака са додатком: „Трн елемента школина". У нрвом одељку пзлажу се мисли ,о оппггим историјским основима евронског васнитања", у другом: „карактерне црте ђерманског онштег васнитања", у трећем: — „онште васпитање у Енглеској", у четвртом: — оиште васиитање у Француској и две три речп о методн Жакото," у нетом: — „онште образовање у северо-американским дрлсавама," у шестом: „народни идеал васпитања и његова теорија у Ђерманији; заштнтници н иротивници," у седмом: — „карактер; његови елементи. Наслеђе темнерамента. Утидај живота и васпнтања на карактер, елеменат народностп у карактеру човека," а у осмом одељку „о васиитању и карактеру. Какву улогу игра народност у васигтању."