Просветни гласник

година x

С веска 7. и 8.

30. А лрила 1889.

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ПРОФЕСОРСКИ ПОЛО&РСАЈ У ШКОЛИ, У ДРЖЛВИ II У ДРУШТВУ У ДРУГИХ ДРЖЛВА 11 У ОРВИЈИ. ЧИТЛО нл НРПОМК ЗВОР)' ИГОФВООРСКОГА ДРЗГШТВЛ Д -р Н ик - ј. ЈТетровиђ.

Одбор, ко.ме беше понерено да прииреми све што је нотребно за оснивање ироФесорскога друштва, сматрао је да ће бити корисно да ни први збор не прође, (I да се на њему не чују неке и неке мисли о средњо-пшолско.ј настави. За ту цељ одбор је расписао 4 теме, о којима би се могло говорити на првоме збору проФесорскога друштва. Ја сам за н]»едмет мојега данашњега говора изабрао ирву која гласи: 0 ироФесорском положају у школи. држави и друштву у евронским државама и у Орбији. Пре но што почнем да гбворим о само.ј теми, треба ми наноменути, да ми је иедостајало времена да ирикупим баш све податке о питању, којим желим да вас иозабавим. Па и ако не нрикуннх све, мислио сам да и ово што је преда мном неће бити без интереса за Први Збор ПроФесорскога Друштва, остављајући друго.ј прилици да ио неку празнину поиуним. Молим вас, дакле, да имате обзира нрема моме говору, који ће вам одузети неколико треиутака драгоценог вам времена. Да пређем на ствар. Стара је истина да се школа нознаје но учитељу. Какав је учитељ, таква ти је школа. Залуду биће и пајлепше зграде просветпи гласиик 1889

и најбогатији иамештаји, и најодличније збирке ако нема иекога ко ће свему томе живота да да. Школа је жива установа н она хоће жива рада. Па с тога и јесте од највећега значаја какав је онај који је „изабран" да ради у школи. Ово што вреди за све школе, вреди и за средње. Њихов положај није изузет, Па кад је то тако, на првом месту треба да видимо који се и какви. људи пуштају као радници у средње школе. Врсте наставника у средњим школама. Ретка је средња школа у Европи, која од прве прима за стална радника млада човека из школе. У Угарској видимо најпре учитеља за необавезне предмете (певање, музику, стенограФију и Француски језик); па учитеље за телесно вежбање, даље унапред вероучитеље, на сунленте и најзад редовие или сталпе учитеље: рроФесоре. У Аустрији је скоро исти ред учитељства у средњим. школама. У Пемачкој је овај ред: најмлађи су учИтељи за вештине (Е1етеи4аг1ећгсг), па технички учитељи, па учитељски помоћници; носле ових долазе виши учитељи (Оћег1ећгег), по нашем „проФесори" и најзад директори. 22