Просветни гласник

Ш>ПН КОПГРЕС д МЕЋУНЛРОДНОГ УДРУЖЕЊА ЗА КРИВИЧНО ПРАВО 8 '

животне потребе (храна и стаи) с строгим искључењем свега, пгто би.служило задовољству, иа ма последње било права иавика (која је као што се зиа друга ирирода) осуђеникова. Тако би се мало ио мало могло од наднице откидати бар оно, што сваки радник троши на ниће или на дуван или на какво друго уживање. И ако радник пристане да недељно улаже у поменуту касу извесну сумицу, која му се према његовом стању одреди, докле целу новчану казну не исплати, онда се он може оставити да дома или где и како зпа слободно ради; код оних који раде но рудницима, Фабрикама и магацинима управа тих предузећа би се могла сама обвезати, да при исилаћивању задржава суму за казну, па да је према томе на крају преда поменутој каси. У случају да радпик ирестане долазити на рад, имала би одмах да се извести надлежна власт. У последњем случају или кад би се осуђени одунирао да ради за исплату своје новчане казне, реа>еренат предлаже строге мере. У томе би случају по њему ваљало образовати раднике групе које би радиле за државни рачун и које би се унотребљавале само за оне послове, које држава неопходно мора отправљати као што су: поправке утврђења, мостови, железнице, галерије, горосеча и т. д. с изричним искључењем сваке ипдустрије, којом би се само чинила штетна утакмица вредним и ноштеним радницима. За горе поменуте послове држава би рачунала осуђенима обичну месну иадницу, али би им од ње издавала само најпужнији део за живот а остатак би задржавала на име казне, док се ова не би са свим исплатила. У случају, да се повређеноме одн. оштећепоме досуди такође каква накнада, онда би се од наднице одвајао и на име ове сразмеран део. Али и ГароФало држи, да се ова мера може корисно унотребити

429

само-против осуђеника, за које се не може или бар још не може поуздано рећи, да Спадају у класу правих злочинаца и повратпика. Код иоследњих ваља уиотребити особите мере (види III.) и битн с њима много строжи и еиергичнији. Као средства којима би се замепио кратки затвор и новчана казна проФ. ф* Лист износи још дома&и затвор, ограпичење личне слободе, које би се састојало у томе што осуђени не би могао рецимо одлазити у крчме, не би смео остављати место жнвљења за извесно време, не би смео носити оружје и томе иодобно. Али и он" сам увиђа, да су ово мере, које би се још и могле употребити у уским патријархалним круговима, но крје су данас са свим недовољие, управо ништавне. Мало би већу иажњу заслужио судски укор, и ако код њега ностоји једна тешкоћа, коју би у осталом нови законици могли изб.ећи, а то је, да би ова врста казие постала према данашњем чоступку сасма илузорна, јер би се могла извршити тек опда, кад би пресуда постала извршна, дакле тако рећи у четири ока, у виду саопштења. Како писмени тако и усмени извештај проФ. ф. Листа завршује се поставкама, с којима се у главном слаже и други известилац, а које је и конгрес једногласним вотирањем огласио за своје. Те поставке гласе: „1. Најважнији и у исто време најнеосаорнији криминално-тлитички задатак данашњег казн. законодавства састоји се у томе. да се кратки затвор што веКма и што умесније ограничи. 2. Еајаодесније је средство за иостигнуКе ове сврхе условна осуда у смислу белгиског закона од 19\3\. Шаја 1888 г. (види I). 3. Ако се пратак затвор иретвори у новчану казну, иа се ова не може иодесно