Просветни гласник

за ре алке и ова околност узме у рачун, и ка° донунагоре обележеном Геометријском цртању, дашни већу пажву технидн иртачкој, унесе у учеп.е истога у реалкама. Опо је у кратко што сам имао да речем Глапном Просветном Савету о Геометријском дртању поводом овог данашњег питања, а, надам се, у корист правилнијег доднијег решења о програму Геометријског цртања у нашим зиколама. А за сада, док се ова ствар не рашчнсти и не утврди, и ја прнстајем уз мишљења г.г. реФерапата о „Геометријском цртању" г. Зделара. Изложивши горње погледе на Геометријско цртање, дрзким да ће бити корисно ако наведем н то, како се учи Геометрија и Геометријско дртање у нижим разредима странпх гимназија и реалака. Тако у Аустрнјским гпмназпјама (чији је циљ : Еше ћбћеге ВПс1ип§ ип1ег мгезепШсћег ВепШгип^ с!ег аНеп скззкћеп бргасћеп т §ећеи"), према програму од 26/14 Маја 1884, у „нижој гимназији" (прва четири разреда) учн се Аритметика и О-сотеГгГхЋе АпзсћаипдзГећге са три часа неделшо, а са овим циљем „СггингШсће УогММипд !иг с1еп ткзепбсћаЛНсћен ТЈп1егпсМ 1и Оћег §ушаа81ига". И то, од ове Геометрије учи се у I. разреду : основне слике : права, круг. Угао и паралелне. Триугао са искључењем правила о конгрујенцијп. Основни конструкциони задаци ; У II. разреду: Конгрујенцпја триуглова и пртшене. Најважније особине круга, четвороугла и многоугла; У III. разреду : мерење дужина и површина. Прости случаји о претварању и дељењу Фигура. Правила о једнакосги површина у правоугоном триуглу са многоврсним применама на конструкцџје и израчунавања. Најважније о сличности геометрмјских слика. Конструкција и дескрипцнја елиисе, параболе и хиперболе, и У IV. разреду : 81егеоте1п8сће Ашсћаипдв1ећге. Узајамни иоложаји ираве и равпи. Гогаљ. Главне врсте тела. Израчунавање површина и запремина. А у овоме учењу ове геометрије, цртање је „неопходно методско спомоћно средство,. .. Али „за ову геометрпјску очигледну наставу цртање је само средство а не цпљ- — А за тпм у V. разреду, у „вишој гимназији", почнње се Планнметрија „т дуЈббенвсћаЛНсћег

Ве§гипс1ипк," а у VI. и VII. разреду уче се друге граие Геометрије. У Аустријским реалкама (чији је циљ: Еше ћбћеге аПдешеше ВПс1ип§ нп1 1Је8оис1егег Вегпск81сћ (л§ип§' с1ег шаШетаНзсћ—^јнепбсћаННсћеп ВЈ8С1рНпеп т ^етуаћгеп). у „нижој реалцн" учи се Геометријско цртање у II. III. и IV. разреду са овим циљем : „КепЈлшз с1ег тсћН§б1еи Еећгза^ге с1ег Оеоте1пе шн1 јћгег А1шепс1ип§еп 1и с1ег деотегпбсћеп Сон&1гисПоп8!ећге ; ЕегНдкеН 111 1л1)еаг /е1сћеп." II то учи се: у II. разреду са 3 часа неделшо: а) Геометрија. Елементи Планиметрије до израчунавања површина; в.) Геометријско црташ . Вежбање у унотребн цртачког нрибора. Конструктивна цртачка вежбања на основу учења у Планиметрији с погледом н на просте орнаменталне Форме. У III. разреду са 3 часа недељно: а) Геометрија. Фигуре једнаких површина и њино претварање. Израчунавање површнна у свези са учењима математике у III. разреду. Примена алгебарских основних операција на решење простих задатака из Планиметрије. в) Геометријско цртап,е. Конструкције, рађене у II. разреду, настављају се, с погледом на обрађени материјал у Геометрији комплетирају, и додају се орнаменталне иримене на случаје и примере из техничке праксе. У IV. разреду са 3 часа недељно. а.) Геометрија. Елементи Стереометрије. Узајамни положај правих и равни с погледом на потребе иаставе у нацртној Геометрији. Призма, пирамида, цилиндар, купа п кугла. Опредељење површине и занремине ових тела. в.) Геометријско цртање. Објашњење и представљање конусних нресека, елементарно развијање њихових најважппјих особина, и примена тога на тангентне конструкције. Представљање тачке, нраве и обичнпх геометријских тела као и најпростиј их техничких нредмета двема ортогоналним пројекпионим сликамана оснозу просте очигледиостн а у свези са материјалом из стереометрије. У V. разреду у „вишој реалци" ночиње се Планнметрија „строго научно обрађивана"," а у VI. VII. и VIII. уче се друге гране Геометрије. Могао бих овде навести програме и других школа: угарских, нруских, Француских,