Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Шта је руководидо Главни Проеветни Савет, да је у својој одлуци могао казати, што је престала нотреба, да се сада ове књиге употребљују, мора свакога, ко на овоме нред" мету у школи ради, зачудити. Потреба такве књиге види се и данас ; јер се до сада служимо букваром Ст. В. Поповића, који у пркос смелог тврђења г. Поповића, да је израђен но разним изворима, ипак није ништа друго него прост препнс Хестеровог буквара „бШе* оћ:г 6 сђшђзбејеипЈегоф! јиг ћје Цп^егЦаЦеп ћес јфиЈе". И тај се буквар прећутно пушта у наше школе, и ако се зна, да није удешен ио програму за немачки језик у нашнм средњим школама. Други су узрок чудиовате оцене г.г. ре#ерената. Чудновате су по облику ; јер реФерати од два различна реч>ерента личе један на друш као јаје на јаје , као да су из једпога нера изашли, и без икаквих стварних разлога и доказа књига се ирепоручује као удешена бајаги ирсма захтеву новога ирограма нз немачког језика, за који нп једна школа нпје знала и до сада не зна. И кад се летнмице у седннци Главног Иросветног Савета руконис прелиста, дође се до закључка, да се због погрешака и неноузданости ово дело овако какво је одбаци (Види Просв. глас. од 30 Септ. 1886 г. стр^ 743-744). Чудноватији је реФерат, кад у њему место стварних разлога читамо недостојне заиевке о блиској пропасти српскога народа, ако се буде учпо у школама немачки језик; кад читамо ; „да би било у интересу нашем националном, кад би ми из свих наших нрограма школскнх избрисали немачки језик; кад читамо, да радимо на том, да имамо све мање и мање интелигенције, која „говори" немачки; кад читамо, доста је, нгго не можемо да се одбранпмо од навале, не морамо јој ићи на руку. Чудновато је, кад се на основу такнх запевака без стварних разлога одбацују књиге. (Види Просв. глас. од 15 Новем. 1887 г. 348 састанак Гл. Пр. Савета). Недостојно је славног имена српског питање г. реФерента : Шта може бнти од нашега народног елемента кроз нет, шест деценија, кроз један век „два," ако се буде учио у школама немачки језик ? . Ако прети нашему језику која иесрећа од немачкога језика, то му прети она иста и од Францускога и свакога другог страног језика т. ј. да се I

варваризмима наш језик исквари. Но дротиву тога раде данас учена друштва, књижевност (особито повремена), пробуђена свест о народности и народном поносу н нарочито — школа, у којој ваља младеж од раног детнњства упућивати, да разбира марлшво састав својега је^ зика, да се стара, да влада њиме, што може бнти вештије. Кад се буде овако радпло, онда изучавање и знање немачког језика неће битн за нас несрећа, већ, као што вели Јов. Бошковић у своме чланку ,из науке о језику" стр. 68,, срећа: „јер у Немаца је велика светска књижевност, као ретко која ; ту има но иајлепшег цвећа и плода свакојаког, и свога и пресађенога из књижевности свих културних народа, што год тамо има знатнијега," Ова два узрока дали су школн сада за наставу у страним језицима но обиму гломазне а по садржини празне и погрешпе теоријске књиге а на другој страни остала је школа без практичпих уџбепика, тејетимене само отежан и уназађен, но и снречен наиредак по овим предметима. Ова нрека потреба практичног уџбеника навела је јамачно писца г. М. Жнвковића на то, да састави такву књигу, која би нрактичним примерима у ученицима утврдила теоријско знање граматичних правила. Коме је познато, колики је то труд представити један жив језик у његовом унутрашњем склопу у кратким сабијеним правилима, а још већи оживети ова правила ностунним и приступним прнмерима, тај ће без сумње одати достојно нризнање писцу, који се је таквог тешког предузећа латио. Нападати писца због тога , што није у својој књизи све ситнице до потпуности обухватио, био би знак зле воље, тенденциозне критичарске ћуди Писца и критичара мора водити начело, да у школској књизн није доста изложити науку као науку, него да је треба изложнти тако, како ће је ученицн нојмнти и научити моћн. Школска књига мора. бити савршена, по садржају нстинитаи без погрешака, а но начину, како излаже своја правила, тачна и прецизна, да не донушта кривих и погрешних тумачења. С тога приступам с озбиљном пажњом, коју ми налаже савесност к прегледу горе именованог рукописа, који је намењен као практичан део трећем делу (спнтакси) граматике г. Мите Жпвковића. Оба дела, теоретичпо и ирактичнО)