Просветни гласник

ЗАПИСПИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ савета

1 4

(или ћег ђегптде). ЗВет деђбгеп ћЈеје с? г ? (тћ ипјегс (или Ме ипјпдеп) није томе узрок подмет с§, ћа§, ђ:е8, да је заменида за присвајање у јакоме или у слабоме облпку, већ нешто са свим друго. Да се српски 6. падеж у прироку преводп на нс мачки 1 падежем, нпје писац нпгде у својој синтакси споменуо, те је услед тога морао у свнма иримерима у примедбама казати. „Превсди са 1. аадежем II. Проширена (развијена) реченица. а) Именски додаци (Види синт. 8. § 2, (а, б, в, г, д). У реченидама нмје исцрнено све, што се у наведеном 8. § учи. Кад се пример: бех јћч>пде (П, рОпЈШсђ', огђепШф, агбеИјат, ! одбије, јер у н>ему нема именских додатака, претичу ва објашњење овог правила 4 немачке и 10 сриских реченица, у којима има само један пример немачки и један српски за редне бројеве у атрибуту а остали бројеви као п придевске замепице осталн су недирнути. Тај исти недостатак види се и на стр. 41., где је нисац ради конгруенције , коју опет одваја, уврстио једно веџбање под насловом „атрибут и апозиција. (Види синт. 8 § 2 а, б, в, г, д. 35. § - 36 § 1 (а, б,) 2. - 37. § 1. 2. 3,)" Овде барем могао је навести разне немачке бројеве а нарочпто просте и показати разлику у с.рискоме и немачкоме језику у конгруенцијп простих бројева са својом именицом, кад то у својој синтакси учинно није. Но вредно је-и загледати на дотичне §§ у самој синтакси, У 7. § каже се : Проста се реченица проширује, 1) ако се њеним главним. деловима нзвесни додаци прпдену или 2) ако има више самих главних делова. У 2 тачки побија писац опо, што је казао у 2 § о проширеној реченици и пориче, што у 46. § тврди. Реченице: $ег 23а1ег, Јце ЗЛиНег ипђ Ме Шпћег јшћ аи^дедапдеп. — ®Је €олпе бекисђк! ппђ егшагпи ђје @гће; нпсу просте рашнрене реченице, већ стегнуте и спадају у сложене реченице начином прнређивања, дакле у 46. §, У 8. § каже се: Додаци нодмету зову се именски, а додаци прироку прилошки додаци. Овака подела не може се препоручити за нредавање; јер уназађује оио, што је у срнској граматици добро изложено и буди у ученику

криво и погрешно тумачење, који, придржавајући се строго израза „прилошки додаци," помишља на прилоге и само њих сматра као додатк ■ глагола, док писац у прилошке додатке унршћује и објекте и адвербиалие одреднике за време, простор, начип н узрок радњи глаголској. У ову погрешку иао јч писац, што је површно и на брзу руку радно своју граматику, те не загледавши дубље у смисао речи а<1уег1па1е (која зпачи = с^иае ас1 уегћит регИпепО, нутем крнве аналогпје дошао до тога дајенсту превео са „прилошки." Извор овог правила је Хајсова граматика, али га нисац није тако нзнео, као што је тамо казано. Тамо гласи оно овако : „Ш1е ЈВеЈНтпшпдеп Ј>е8 6иБјес1е§ ипђ ивегђаир! ђег 6и6(1апНг)е (ипђ |и1)[1ап11«1}еђеп фгопотша) иепнеи гајг ас1потгпа1е, — а!1е ®е[Нт ; типдеп ће§ 5ргШса1е§, |ег еЗ ЗЗ.чбит оћег 91ђјссНо» ас1\ег1на1е ®е]'Нттиидеи, тоове! 1е^1еге ЗЗеЈНттипд тт гсеИегеп бЈппе и1ф1 Мо[ј ооп ђеп еГдеп1Псђеп а(1тегћјеп иег[1стђеп го1гћ. (Вг. Ј. С. А. Неу8е'з аи§[иђгНфе8 ЈВеђгБисб ђег ђеи![феп ©ргафе. II. Тћ. ©ех!е 30). ио што је ова граматика намењена за више разреде (VI. и VII.), то је г. писац могао без устезања прибећп к простој подели подметових и прирокових додатака на атрибуте, објекте и адвербиалне одредиике. Да је казао, да атрнбути оппсују по чему било именице у реченици, да су објекти иотребне допуне онога, што се казује прироком исказаним глаголом или придевом, а адвербиални одредници да су допуне глагола или придева, којима се по потреби обележава време, простор, начин и узрок радњи глаголској , која је прироком казана, или се казује у коликој је мери оно, што се казује придевом, онда, мислим, били би ученици са споредиим деловима реченице на чисто. Али иисцу није било то доста, што је оваквом иоделом увео учеиика у неки граматички лавиринат, већ је својим деФиннцијама о „аиозицији" ишао на то, да светле ијасне појмове о нриређеном и подређеиом именичком атрибуту у њему угаси. За доказ нека послужи само ово : У 8, § 2. а. каже се : Именски су додаци иридеви, глаголски нридеви, бројеви, заменице (које?) и чланови пред подметом, и зову се атрибути, и У 35. § вели се: Прндев, број, замеиица, члан иеносредно пред имеиицом зове се атрибут и ближе одређује именицу.