Просветни гласник

КЊИЖЕВНОС Г

Нека изволи г. Т. отворити лат. писце, на ир. С1С, АМ. 15, 15. 1., па ће наћи облпк Агрша1иш, а 8епее. соп1г. 2. 0. 8. каже батпИига. Хоће ли м ту казати г. Т., да су то са свим погреганп облиди ? Право има Еопел, кад каже: ,Вегје1п§е. <1ег оиг ,8е1пе" ОгагашаНк кегш!, копшП ћеи1 хи Та§е шЛ зејпега \У1Вбео 1пс1п шећг аив." (2еИ,бсћгЈ1т. 1. с1еи1?сће бргасће, Јћг$. III., б. 136). Напред сам казао, да би био г. Т. боље урадио, да је ћутао ; јер би то и за њега и за његову граматику бчло пробитачпије. Алн г, Т., звнесеи сиојом граматичарском славом, није могао и није хтео трпети, да се неко у његов „монопол" меша, те је у својој жестини најмрскијим оружјем неистине напао на мој чланак, мислећи, да ће бити спасено његово стручњаштво, кад ма како раскомада Малинин Лспћеб ЗКафгоегЈ. Али му залуд би његов мучан иосао. За што ? Ево одговора у старој басни : „Залуд је мајмун у љутини огледало разлупао, што му је ругобу показало, кад је после у сго комада нсту ругобу гледао." И запста огледају се сада у свима комадима мога разбијемог чланка недостаци п мане Туроманове граматпке. Тиме пак, гато је г. Т. у својој критици изрекао смртну пресуду мојој евентуалној граматпцп, која јбш није изашла, и коју он није ни у рукопиеу видео, изазвао је мене, да и ја но коју кажем о његовим осталим уџбеницима, који су већ на жалост штампани, и то «о државнчм трошку " Последњих десетак година напнсао је г. Т. толико уџбеника за класичне језнке, да би Ираклије у књижари државне штампарије више иосла имао аего нри чишћењу Авгијеве појате. Како то ? Просто с тога, што је г Т,, пишући ове школске књиге имао пред очима само свој а не школски интерес. Да је мислпо на школу нри изради ових књнга, био би њпма већу пажњу поклонио, био бп се обазирао на нотребну постепеност н на чистоћу језпка. Као што је његова ова критика на дохват нпсапа, исто тако иесолпдно израђени су његовп „Синтактичнп Задаци." Као што у његовој критици наилазимо на чудновату стплистику (као на пр. настр. 271. „онај остатак, што је још остао"; на стр. 274. на (м. у) једном натнису; на стр. 305. „А ја одговарам на ову примедбу с нитањем". „Наштосу онда правнла за род речи, кад ће им се овај да тражи цо свима

633

напоменама"; ит .Д.), исто тако има у његовим синтактичпим задацима врло много места, која су поред рогобатног језика гако мрачна, да их нисам могао разумети, док нисам узео у руке немачке хрисгоматије , из којих је свој материјал црпао, те у њима потражио загонетна места Туроманова. Место из класичних ориђинала црпао је дакле г. Т. из немачких превода, а како он уме преводити, видели смо у почетку његова 29. §., дознали смо из реФерата Малетићева и Николајевићева о његовом нреводу Демостенове беседе «0 венцу," а видећемо и овде на иеким нримерима из његове последње књиге : „Синтактични задаци за превођење са српског и латинског на грчкг" На нр.: Стр. 13,, 15. „В1 адалац нека гледа, да себи прибави знања, за којим занимапима тежиКи (!!) или од којих се уздржавајуКи државом добро уирављати можс". Стр. 40., 9. „Кад би смо ми сви свагда један другоме помагали, ниједан човек среЛе нс требова". Стр. 43, 13. „Ом беше 'гада дечачић (!!!)■, с тога ја њега, кад бих га видео, не бих оиет аознао". Стр 92. п О Клеобису и Битону ово се ириповеда. Када Аргивљани Керину светковину светковаху , м.ора(јаше мати оне (???) , која свештеница беше у храм возити се на коли". 1 )

') Свакоме је гимназисту, који је учио иото рију старога века, познато, да је мати Клеобиса и Битона бнла свештеница Херина. А какав несмисао довукао је ма коли у својем преводу г. Т., проф. класичких језнка у нашој Великој Школи ? Направио је од матере Клеобиса и Битона м&јку Херину (== мати оне). То је једно. За тим се његова релативна реченица »кој а свештеница иеше" , може односнти и на (( мати» и на в оне в . Но својем положају одређује се њоме реч „оне", те излази још веНи несмисао. То је написао г. Т не разумејући немачко тиј§1с ђегеп ЗКиИег, где се ћегеп употребљава место Гђге, и то баш с тога, да се избегне двоумљење. Јер тђге ЗДсиИег могло би у том случају значити и „њена" и „к>ид-ова" мати, а ђегеп аначи само , ( њихова" (т. ј. Клеобиса и Битопа). Да је г. Т. преводпо из грчког ориђинала, био бн можда боље преводио, видећи облик ^еп. р1. ау гш%> „они", т.ј. «њихова"