Просветни гласник

637

8, б, 6, 6, 6, 5) и 46 1 /*, у четвороразредним 29 и 31; — у нас само 19, дакле најближе португалским (20 или 7^ 2 ); г.) Живи јсзик — највише има часоиа у нашим гимназијама (26), а друге гимнааије стоје овако : Угарска — ио 18 у оба одсека, Швајцарска — 9 и 25 (Сћиг, 7 разр.), — 17 и 11 (С -Галон: 7 и 4 разр.) — 19'/. 2 н 13 (Цирих: 7 и 4 разр.); д.) Математика — опет има највише часова у нашим гимн. (39), док у угарским ио 25 у оба одс., у швајцарским пак по 22 (Сћиг, оба одс.), 26 И 20 (С.-Гален), п 23'/ 2 и 21 (Цирпх); ђ.) Фцзика (схемијом) — пма више часова но у нас (11) само у једној швајцарск. гнмн. (Сћиг, по 13), у другим -- но 8 (угарск.), 11 п 3 (С.-Гален), — 10 и ни ј а дан (Цирмх); е.) Земљоиис и иовесница — оиет у пашим гимназпјама имају највише часова (39); после нас долази Угарска (ио 28 у оба одс.), па Швајцарска (по 27, 22 и 14, 22'/ 2 и 19); ж.) Философија — у нас 4 (а с моралним поукама 8), у Угарској 3 часа; само у I одс. у С.-Галену нма 6 часова недељио; з.) Јестаственици — нигде није дато толпко часова као у нас (14), и ако је садашњи број (по наст. плану од 1888.) знатно мањи од пређашњега (по н. пл. од 1881.): угарске >гимн. имају ио 8, швајцарске пак — по 11 (Сћиг), 13 н 9 (С.-Гален), и само по 6 (Цирлх); у нортугалским гимназијама, као што смо виделп, она нема ни једнога часа; н.) Цртање - пма више часова но у нас (12 ј : само у 11 одсеку (без грчк.) угарских (18 у свих 8 разр.) п с.-гален. у Швзјцарекој (15 у сва 4 разр.); мање: у I одс. угарскнх (10 у 5 разр.), и у обојим одсецнма других швајц. гнмназија (4 и 6 у прва 2 р. у Сћиг-у, 8 у 4 р. у С.-Г., по 6 у 3 р. у Цприху); ј.) Леао аисање — свуда мање по у пас (4): по 2 (у I и II р. уг.), по 3 (у I п II р. у Сћ. ii С.-Г.) ii по 2 (у I р. у Цприху). 3. Целокуаан број часова ио разредима после португ. гимназнја (1021/ 2 п 106 1 / 4 ) као да Је сразмерио у нас најмањи, јер док иаше гимназије у свих 8 разреда имају свега 208 часова (23, 25, 25, 25, 28, 28, 28, 26), дотле имају — угарске гимназије (8 разр.) гг> 216 и 213 (26, 26, 26, 27, 28 и 27, 28 и 27, 28 и 27, .28), гивајцарске пак: Сћиг (7 разр.) 207 и

202 ( 29 и 35, 30 и 36, 29 и 31, 28, 34 и 28, 32 и 25, 26 и 19), С.-Гален 216 (у 7 разр 30, 32, 33, 33, 29, 32, 27) и 127 (у 4 разр.: 30, 32, 29, 36), Цирих 202 (у 7 разреда: 29, 31, 32, 31, 31, 32, 32'| 2 ) п 118 (у 4 разреда: 29, 23, 32, 29). II. * * * Учител>ске школе у Чошкој. — Зав >да, у којима се снремају потоњи учитељи и учитељице, имају земље чешке круне свега 23, и то 10 чешких а 13 немачких. Цео годишњи издатак на чешке школе износи 209.755 Фор., на немачке 268.074 Форината, — свега 477.829 Форнната или близу 1,000.000 дин. Од чешкпх школа иајвише се трошн на спремање учитељско у Прагу, тј. 35.000 Фор.; од немачких на школу у Опавп, т.ј. 28.696 форината. /!ез. IЈШ.' * * * Академија умотносги у Пегрограду имала је у 1889.-90. годппи (од 4. новембра 1889. до 4. новембра 1890. г.) свега слушалаиа 448, међу којима је било 236 мушких редовних цакадемпста"), 16 женских редовннх („академискиња") и 196 нередовппх (,,добровољних") слушалаца, међу којпма је опет било 18 женскога пола Академисти су били овако расиоређени по струкама: за живопис (сликарство) — 136 м. н 16 ж., за кппорез (скултуру) — 1, за грађевинарство (архптектуру) — 109, за гравпрање — 3, замедаљериу вештпну (печатарство) — 3, за декорације - 5. Нередовнпх слушалаца било је: за живоиис — 184, кинорез — 8 , гравпрање — 2, медаљ. вештги грађевннарство по 1. — За потоњп наставнички посао снремало се на педагошким курсовима уз академију 15 слушалаца, од којих су 7-орпца довршила учење. Нормалпу школу уз ове курсове походило је 136 ученика, од којпх су 3-ојица довршнла учење. — Од академијииих пптом >ца 13 је њих путовало ван граиица, а 3 по Русијп. — На конкурс, отворен у Академији за средње школе, у прошастој шк. години слатп су радови слободнога цртања пз 33 класичне гимназије н полугимназије. — Од изложенпх ученичкпх радова, који су резултат годпшњнх вежбања у сликарским н специјалним рачредима Акаде82 *