Просветни гласник

7 2 ПРЕОБРАЖАЈ

постојати , а можда би биле још пуније ко сада што су. Најзад и треба тежити за тим да се што више деце школује. ПТто год је у једиом народу више гаколованих људи, то је његова образованост у опште напреднија. На ове разлоге изпети су нови мотиви за гимназпју која би имала служити само једноме задатку: „спреми за универзитет". На првом месту мора се претпоставити да иеће у Србији и после преображаја остати 24 гимназије. На што ће гимназија са 70 ученика , као што је у Дозници, на што ће и друге са мало више, али свакојако недовољним бројем ученика? ') Извесан број таквих гимназија мораће се укинути. Али исто је тако извесно да њихова места неће остати нразпа. Место гимназија доћи ће друге било средње, било стручне школе. И те школе могу послужити другим циљевима. Једне, на пример, могу бити за опште образовање (средње или грађанске или више основпе школе); друге за снрему за живот (трговачке, занатлијске, ратарске, учитељске школе). На тај начин опа три задатка што се намењују гимназији имала би се иоделити на три школе: на средње школе, стручне школе и гимназију. Овој последњој остао би задатак да спрема за универзитет. Ово је истина нагађање, јер се у министарском акту не казује хоће ли у Србији бити осим гимназија и реалака и других каквих средњих школа. Алп не може се претноставити да их бити неће. Бар за го говоре сви разлози наставе и васпитања. Ако се, дакле, издвоје они споредни циљеви од гимназије и пренесу на друге школе, тада је јасно, да би само корисно ио иаставу бидо, ако би се гимпазија ') Гор. Милановачка гимназија има 88 ученика, књажевачка 86. Вел. Градиштапска 103; Врањока Ј 12, Свилајеначка I 1 4. То еу све врло мале школе,

ГИМНАЗИЈА

истакла као гакола за спремање за универзитет. Па да се усвоји оно што се захтева: да гимназија сирема и за живот, питање је: да ли би гимназија била у стању, према садашњем ступњу образованости у опште и ирема ономе нгга универзитет, а шта живот захтева, могла извршити свој задатак? За какав би позив био спреман младић који би свршио гимназију? Би ли он могао бнти добар занатлија? То би могао биги и без гимназије. Добар трговац? И за то му не треба гимназија? Добар телеграФиста или практикант ? Добар учитељ или царинар ? За све то не треба гимназијско образовање. Пискарало? То би; и то су оне креатуре, за које се може рећи, да пајвише уде нагаем нанретку. То су не донегаени, ие свргаени створови, то су они који живе у мпгаљењу да много знају а у истини ни у једном послу сигурни нису. Они играју на срећу. И та их срећа доиста некада послужи да истрче испред оних ко.ји су до краја издржали на гаколској клуии. А је ли сне оно добро? Зар није већ време да се томе стане на пут ? Полутанско образовање горе је од сваког необразовања. И од тога се ваља чувати. Да би се од те несрећне и опасне болести сачували треба јасно одредити да гимназијалац, који напусти школу, није ништа и да такав ие може ући у државну службу. Нска дође једиом ред да се иаука протежира, а нека једном за свагда престану протекције оцева, стричева, нобратима, кумова и добрих пријатеља. Свему томе може учинити крај закон и то закон у сваком погледу одсечан и нравичан. Вероватно је да ће услед тако одређеног и скученог, али прецизног задатка гимназијскога образовања, многи мекугаац посрнути, многи ће пасти па и пропасти. Немајући воље, а иекада и немајући средетава за науку, иоаушаће још чноги да