Просветни гласник

школски летопис

17

Свега дакле евршило је ову шкоду ове године и аоложило учитељски асиит равно 50 ученика, и то: с одличшш успехом 3, вр Го добрим 33, и добрим 14. А иало је на исииту 12, и то : из по једног предмета Р, нз ио д»а иредмета 2, пз више предмета 1. - Карактеристично је, да једноме приправнпку у IV разреду, који је пао из једнога предмета, резултат ипак , с том слабом оценом , пзноси врло добар. Не могу да нропустим а да овде не сноменем иешто о разлици пзмеђу III и IV разреда. И по оценама се види да је услех у IV разреду бољп но у III, н ако је иснитни одбор можда строже ценио њега но III разред. Тојеотуда, што је он за своју стручну спрему имао (но старом уређењу) више времена , иа је све предмете прешао шире н с вигае часова но III разред. Тако је за српски језик он имао 11 часова, а III 9; за земЛ ј Опис 4, а III 2; за јестаственицу 4, а III 3 ; за рачун с геометријом 5, а III 4; за пољску прпврелу 4, а III 3; за пснхологију с логиком 5, а III 4; за Педагогију 8, а III 6; за Историју Педагогије 4, а III 3; и за гиколски рад 12, а III само 6, па је нроФесорски савет повећао на 8, пошто више није било слободнпх часова. Разуме се, да је за већи број часова IV разред могао да пређе више и да то боље утврди но III, Отуда им ни наставии програми нису билп једнакн. Осем тога III разред је ове годипе много био оптерећен часовима и предметпма, те му ништа није остајало времеиа за саморадњу. Док је IV имао само пет научних предмета са 22 часа недељно, III је пмао осам с 27 часова, без оних многих ванредних часова, шузпманих за крптпке предавања, пошто их Је и бројно бпло више, па се није могло с одређенпм бро.јем часова прећи све што треба. Он је био правн иреоатереКени разред. То нпје остало без утицаја п на њпно здравље телесно и расположеност и свежину душевну. Из овога се види, да је за што боље, темељније стручно образовање, које ученпцц ове школе треба да изнесу одавде, педовољно време од трп године, п да је боље било старо уређење, где је време учења у овој школи трајало четири године. Отручно образовање, које треба да да она школа својим ученпцпма , не може се нпкако наслонити на ону сирему, што је ученици донесу пз нижих 1>азр'да гимназије. Онасе мора овде обновш и, проширити и ирерадити према потребама и захтевима основне наставе. А за ово и за стручну спрему никако ннсу доста три године. За то Је проФесориросиетни гласник 1891.

ски савет ове школе, у одговору на питање г. министра просвете о преуређењу учитељскпх школа у нас, једногласно изјавио: да учење у овој школи траје четири године и да се ученици примају из IV разреда гимназије. Још кад би се увео интернатски живот за ученике, те да се не муче и не дангубе с пздржавањем и набавком свих школских и животнпх потреба, и не труиу по којекаквим нездравим становима, онда, нема сумње, да би и успех и целокупна спрема ученвка ове школе за учитеље народне била много већа и боља. Код оцене приправпичкога владања проФасорски је савет већао о томе: да ли да им се да владање онако, како су заслужили у последњој години, или онако како је ко заслужпо за све време школовања у овој школи, онако као што и испит полажу пз свега онога што су за све време учгли, а не само пз опога што су учили последње године; или, најпосле, онако како кога проФ. савет оцени из свега онога, крупнога н ситнога, што о коме зпа. На послетку се сагласио у томе, дапоследња година свакојако мора бити најстарија; али да се мора обазирати и на то, какав је ко био и у прошлим годппама , и на свеоно што се о коме ученику зна, па бпо он за то кажњаван илп не. Дакле, и овде је проФ. савет нмао да изрече једну целокупну оцену, онако исто, као што се и на осташм испитима гледала сва спрема коју је који ученик добио у овоме заводу за све време п коју износп у живот. С оваким гледиштем проФесорски је савет, а не испнтнп одбор, оценио : у III разреду: 23 оценом иримерно, 5 оценом врло добро и 2 оценом добро ; у IV разреду: 16 оценом иримерно, 1 оценом врло добро, 2 оценом добро п 1 без оцене, пошто ове године није био у овој школи. Свега, дакле, имају владање: примерно 39, врло добро 6 и добро 4."

Профзоорски испити. Положили су професорски испит — у годинн 1890. ови 1 ) приправиици : 20. Ђладимир М. ЈовановиК, нредавач шабачке гимназије, иолагао је 23., 25. н 26. јуна проФ. испит из исгорије сриског народа са земљоиисом, сриског језика са старословенским и литературом, и и:н немачког језика , пред комисијом, у којој су ') Види ((Нросветни Гласшт® за годину 1890., стр. 83. 3