Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВЛ
20 6. Периодске иовишице сталних учитеља. ДИНАРА а) У јануару 5 учитеља по 250 д. 1.250'б) У марту 5 учитеља по 250 дин. 1.042в) У марту 2 учитеља по 300 дин. 500'г) У анриду 2 учитеља по 250 дин. 375 - 12 д) У мају 12 учитеља по 250 дин. 1.994' Т4 ђ) У мају 2 учитеља по 300 дин. • 400 - е) У јулу 7 учитеља по 250 дин. • В75' м ж) У августу 53 учитеља по 250 д. 5.522* в0
ДИНАРА з) У августу 2 учптеља но 300 д. 250- и) У септембру месецу 43 учитеља по 250 дпн. 3.584- ј , ј) У октобру 16 учптеља по 250 д. 1.000 32 к) У повембру 15 учитеља но 250 д. 635\, 0 л) У децембру 5 учитеља по 250 д. 104- 3 „ Свега • • 17.522- 3 4 Или : за сних 6 партија свега — 1,494. 559 *26.
НАУКА И НА0ТАВА
П0ГЛЕД НА НАШ ПОЛИТИЧКИ И НЊИШЕВНИ РАЗВИТАН ДО XV ВЕКА *)
од
ВЕТИСхЛАВА
рт. р
ИМИЂ А
Обележје XV века у политичкој и књижевној иоторији европској. — Откуда дође супротност између Истока и Запада, која у ово доба нарочито изби навидик? Исдам и Визангинизам, два правца по којима се управљао развитак источних народа; њихов утицај на иолитичку судбпну и морално и духовно стање источних народа. До чега нас је довео византинизам у политичком развитку ? Косово и његове последице. — До чега нас је довео у књижевном развитку ? Преглед и карактеристика књижевнога развоја од Саве до Данила ; затишје у књижевном развоју од Душана до деспота Стевана ; чиме се оно објашњује ? Поред свега наиретка, који је, уз ирипомоћ природиих наука, учинила, историјска наука није још успела — а иптање је, да ли ће кад год и моћи успети — да ухвати какве сталне одношаје, законе, који владају појавама из области друштвених наука. Не могући, ради саме природе својих појава, то урадити, историјска се наука бар може иохвалити, да је успела докучити ону прагматпчку, узрочну свезу, која везује нојаве и догађаје историјске. Уочимо ли њу јасно, нронтлост ће нам народна изгледати не као скуп несвезаних догађаја, него као једна целина, која је и лепа за посматрање и поучна за размшпљање. Ако у духу, ма и летимично, прегледамо прошлост, н прођемо, држећи се прагматичке везе у којој стоје догађаји, све Фазе, кроз које је прошао на*■) Око је први члаиак ииппЈсног састава за ирофссорски исиит.
род у своме развитку, мораћемо запазити, да су сви ти догађаји, што чине историју иародну, везани тесно једни за друге; у сваком је потоњем клица оних што за њим долазе. Свако доба у животу народном обележено је и својим идејама: ио њима оно и добива своју вредност и цену у историји; њима се оно разликује од свију, што су му претходила; оне су уираво стихије његове духовие атмосФере, у којој се развијају сувремена му поколења. Овим идејама одушевљавани, сувременици тенче да их остваре; једном остварене идеје постају дела, чињенице, које онет, са своје стране, постају обележја новога доба и клице нових идеја. Тако се врши напредак, без којега, као што је одавно запажено и утврђено, иема опстанка, јер је иодобност за развиће, подобност за усвајање и нрилагођивање новим погодбама животним неизоставни услов опстанка народног. Ако са овог гледишта иосмотримо и проучимо идеје и појаве, којима је XV век обележен у историји, опазићемо, да оне нису ништа друго него са свнм природни изданци оних погодаба за жнвот. које су створене у Европи, као иоследице крсташких ратова. Ндејама, које никоше као резултат из догађаја за време крсгашких ратова, одговарају чињенице, што чине обележје XV века, јер је, лено вели Е. Кастелар, „исторнја чињеница само одјек историје ндеја". Чешћп додир с источним народима за време крсташких ратова, ближе познавање њихова живота, карактера, обичаја и културе проширише круг појмова и обим знања ондашњега света евроиског. Мрак незнања, у којем