Просветни гласник

својим непрекидниш током од искони на у нечност. У овом смислу пока.зује се он као нека велика Фамидија. Бшо је свакојаких типова у њему; сваки се јавио и живео у своје време, па умр о, остав без наследнпка, или му наследници још и данас носе име. 3. Нова еиоха налеонтологије. Нова епоха у историји налеонтологије иочин.е од оног доба, од кад природњаци успеше донети други одговор на оно питање, пред којпм је Кпвије застао, па ударпо неправилним путем. Стратиграфија, ова геолошва историја, у стању је разлпковати неколико разноликих Фаза у развићу земље и становнпка јој. Она констатује, да се свака од ових појединих Фаза одлпкује извесним снецијалним карактером целокуппог органског света. Запазпла је прп том још и то, да се у овом узастопном низу појединпх Формација органски свет све впше усавршавао. У најстаријим Формацијама налазимо само ниже животиње; кичмењака још нема. За тнм се од кпчмењака налазе само рпбе, доцније долазе уз њпх још и водоземци, онда гмизавци, па тпце и на послетку сисари. Слично овоме било је и код биЈ)Ног света. Зашто је то тако? Кивијеје одговорио на ово питање нзнев своју хипотезу о земљиним револуцијама. Ну, живот органског света, као што смо већ дошли до тог закључка, вазда је ишао својим иепрекиднпм током , п зато је овај Кпвијев одговор пао. Немачки ириродњаци обарају ауторитет Кивијеве хипотезе, али је нису у стању заменити ннчим бољпм. У постунном усавршапању орг.шског света, у појави по организацијп све виших и виших тииова и т. д. види, н. пр. Брон, као и давно пре њега Л.ине, само велики, у напред одређенн, план некакве више, свемоћне силе створиље (бсћбрЈлш^зкга!'!) , која се пак ни по чему не разликује од нерсониФикованог библијског Бога творца, Заго је и Брон, као год и Ллше и Кивије, узимао , да је свака Фела самосталан акт за се, „ет ћебопЛегег 8сћбр{ипдзас(;." »То1 питегатиз бресјез, ^ио! ађ 1111113 сгеауИ ЈпПиИит еиз/ т. ј. толико је Фела, колико их је различитих у почетку сгворено, — рекао је Дине, па се тога у главном држао и Брон и сви суврененпцн, само што су они говорили... колико их је разлнчитих створепо у току геолошких векова. Схватајући у овом смпслу значај поједипих типова органскога света, налеонтологнја остаје непрестано — стратиграФСка палеонтологија, дакле споредна грана геологије. Докле год се држало , да је „Фела" нешто стално, непроменљиво, дотле се ннје ни могла увидети каква ириснија, генетичка веза између узастопних Фа-

уна ц Флора поЈединих ФормациЈа , а све дотле, наравно,немогаше ни палеонтологија крочиги даље. Мз овога што је до сад речено излази, даје идеја о променљивости Фела била једина полазна тачка, која је наглашавала нову епоху палеонтологије. Требало је, дакле, ову идеју нзнети из старог заборава, оживетн је и применнти је овде. Трагове поменуте идеје налазимо још код Лајбница и код БиФОна. Али први који ју је тачније обрадио и на основу нзвесних Факата дао јој научну вредност, био је француски природњак тагск. Овај великн ботапнчар, зоолог п палеонтолог био је исто тако велики и као фнлософ . После дугог и интензпвпог рада на упознавању појединих Факата у јестаственици, додази он у чувеном делу свом „РћПозорћЈе 20о1о§'ц1ие" до резултата, да „Фела" не може бити стална и непроменљива, пошто се њени ка -рактери на свакојаие начине мењају, и иошто се само овако п могу објаснпти она мпога специјална обележја код појединпх облика. Ову варијацију Фела објашњује он повећаном или умањеном употребом поједнних органа њихових, што пак долази од навике им или склоности к томе. Износећп тако променљивост Фела услед прилагођивања и узимајући да су у почетку живели (и по свој прилици директно из анорганских материја постали) само најнижп организми, иа да су се из њих развијали, поступно усавршавајући се и све више гранајући се, сви остади типовп. Ламарк осиива (1809.год.) трансмутацпону или десцендентну хипотезу. И ма да је за тим <}еојј'гог 8ат(Нг1апс у неколнко понравио ову хииотезу, узев у место Ламарковог прииципа „навике" и „склоности" да сами природни услови околине („шоп(1е ашМап!,") изазивају већу или мању употребу извесних органа, те да се на тај начин врши прилагођивање, опет, кад узмемо на ум, да се ове идеје јавише баш у Француској и баш онда, кад је огроман ауторитет Кивијев био на врхунц\, лако нам је разуметп, зашто су и ирошле са сшш без пкаквог повољног успеха. « Тек после пола века (1858. год.) васкрсавају ову идеју, у псти мах (у Ргосее<1т§8 о! 1ће 1лппаеап 8ос1е1;у) и независно један од другога, два велика ириродњака енглеска, СћаПез Ђагтп и АЈЈгеЛ ЋизесГ Ђ г аМасе ; у овом погдеду деле они подједнако сдаву своју. Ну, док се за тпм овај последњи бавио на далеком Истоку (Малајском Архипелагу) и, проучавајући оно импозантно богаство оргаиског света н сравњујући га с већ познатом му Фауном Бразилије, ударио је темељ зоо10шкој ' геограФији са знамепитим принципом: „да садања географска расподела живих створова мора бнти