Просветни гласник

Гегп; приходитв, „г>>:ш> вт> задорв .= задоритвсл V. V. 1п Нј(ге §ега(;ћеп. №еп1еп, 81сћ егеЉгп. Вуково „помамити се" могло бп бити нешто више, интензивнпје од нридрнутп се — и иридрнути се изгледа да је тачније иротумачено кад му се узме за заменика руско: раззадорт г.сн = распалитп се, ражестити се, 111 НИге §ега№еп. 6. Оотајати ое. Ову реч наводи Вук уРјечнику само из народне песме у стиху: Како бих се грија остауао, н тумачи је: „н. пр. гријеха, ћеГгеИ теепЈеп, 8о1\'1, с! опроститн се." — Штета је, што Вук не наводи да ли је вему самом била позната ова реч и њено значење, чли он даје ово тумачење према ономе како захтева смисао горњега стиха. Мени је ова реч, пре но што сам је нашао у народној песми, позната била из руског језика, и баш зато, што ми је п онде свагда упадала у очи својим занимљивнм односом између њеног састава и данашњег значења, упала ми је у нас тим пре у очи. У руском отстаиватн значи пре свега и у опште бранити. На пр. „ вопнб1 отстаивамтг кр - ];пост1>" = војници бране тврђаву ; „отстаивап свое ми1:>ше, свого диссертац110 на акзамен г ћ" = бранити своје мишљење, своју дисертацију наисниту. „...8ти лица, одинаковосомнои, отстаивали честв и дов г ћр]епокопнои императрицБ1" читамо у Зап. кн. Е. Р. Дашковон: та су лица, нсто као п ја, брам ила част и углед покојне императорке. У „М. Д. Павловскаго: Русско-нћмецкш словарв" отстаиватг, се тумачи: у. а. 1. аизз^ећеп; з^ећеп Мз ги Еп(1е (2. В. <Јеа (хо11ез(Непз1ез, (1ег \\ г асће2еН); 2, уегШе1(Ндеп (ејпе Рез1,1ш§); зсћШгеп (ејп С-ећаиДе, теаћген(1 с1ег Реиегзћгипб!); геМеп;...." У стиху: „Не би лп се грпја остајао" морало би према руском, где налазимо п првобитно и доцније значење овога глагола, наше остајати се значити: одбранити се, па тек онда као последнца тога остајати се (бранити се): — ослободнти се, опростити се. Остајати се морало је постати од „одстајати у борби противу нечега до краја" — што уједно значи одбранити брањено и ослободнти се, отрести се иенријатеља, опростити се, очистпти се од греха. — Нека је овим к ономе што има у Вукову Рјечнику за остајати се слабо шта додато, опет не мора овај мој посао бити залудан: не свакидашња реч срнска доведена је у свезу с обичном речи руском, и тиме је, као и осталим упоређењпма у овим прилошцпма, додата ма и једна кап упоредном словенском речнику. Довођењем у свезу нашега остајати се с руским отстаиватг дала нам се прилика да видимо ОД куд једном композиту од стојати, стајати значење бранити. Ми и данас велимо „који ће умети

на страшноме месту постојати", а Руси и у несложеној Форми употребљују стокп за бранити: столтб за кого-лпбо — бранити кога; столтб грудвго за, что — храбро, неустрашно бранити некога; столтб за когб горбго — некога пз све снаге бранити, не дати га ни за живот главе. Описујућп Тургењев свога Дон Кихота, племића Чертопханова у „Занискама Охотника", вели за њ — Соч. I, стр. 348 — : „за мужиковг своихђ стоал г б горои,- т. ј. толнко их је бранио н пије дао на њих, да би се нре побио, но што би допустио да им ко учинп штету или насиље.

КАКАВ ТРЕБА ДА БУДЕ ПРОГРАМ ИЗ ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА У VII. И VIII. РА.ЗРЕДУ ? ОД С. Максића. Овогодишњици ученнци VII. разреда су први, који неће у VII. разреду завршити учење латинског језика, него ће латпнски .језик продужити и у VIII. разреду, па мпслим да ће бити са свим умесно, ако изнесемо на јаиност своја мпшљења о нрограму пз латинског језика; на тај се начин могу свестрано претрести основна иачела, која треба да буду основа будућем програму нз латинског језика; само ако будемо свестрано нретреслн горње питање, моћи ће творци програма написати такав програм, који ће одговарачи нашпм приликама; од добра нрограма зависи: хоће ли нашн ученици који буду свршили осморазредну гимназију, изнетн из латинског језпка оно знање, које с правом може сваки од свршеног гимназиста захтевати. Ученнцц V. и VI. разреда имаће и у осморазредним гимназијама по пет часова за латински, као што беше у седморазредним гимназијама; зато при грађењу новога, може остатн стари програм, т. ј. да се у V. и VI. разреду пређе онај материјал, који се п до сад прелазио, а то је, да се у споменутим разредима добро проучн наука о облицима. Једпно, што бн се за V. и VI. разр. могло израдити, то је, да се наставницима латинског језика да упутство, које би олакшало рад и наставницима и ученицима, како би се што бољи успех на најлакши начин постигао. То треба тим пре учинити, што језике успешно предавати права је вештпна, а нарочиго, кад се предаје најсувопарнији део мртвог језика, и то ученицима, код којих опада моћ и воља механичког учења, а расте моћ и воља разумног учења, као што је случај с латинским језиком код ученика V. и VI. разреда. Програм у V. и VI. разреду мора остати нсти. Нов се програм мора створпти за VII. н VIII. раз-