Просветни гласник

ПРОГРАМ ИЗ ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА У VII. И VIII. РАЗР.

потезима; узово бп ученици преводшн српске речениде (кад би бнло реченица и с латинског на српскн, још би боље било) пз I. и II. деда Туромаповпх „Спнтактичких Задатака", ито не све реченице редом, него само по неколико реченпца, у којима би се јасно могла употребитн научена правила. Све остало, што има у спнтакси Ј. Туромана, није важно и могло би се научити нрпликом нревода класика. Све напред наведене партије и конструкције могле бн се темељно и разумно проучити у VII. р. Ако хоћемо, да нам ученици ио некој утврђеној методи науче синтаксу, да би могли усиешио преводити и разуметп класике, онда не смемо допустити, да се синтакса учи и у VII. и VIII. разр.; јер ако ће само најважиије партије нрећп по књпзи, онда би се много времена утрошило, кад би се синтакса учила у два најстарија разреда; а у оба разреда учнти целу синтаксу онако с најмањим ситницама, то се ни поред огромног труда не може постићи, нити има смисла то покушавати; у оба случаја не би се могиа довољн I пажња обраКатп на превод класика, нпти би ученици утврдпли знање из синтаксе. Зар да наши ученпцп уче само у једном нижем разреду сннтаксу свог матерњег језнка годину дана, и ако морају да проуче целу синтаксу , а на учење синтаксе туђег језика, где треба само оно да се учи, што одудара од српске синтаксе, да утроше од тако скупог времена две године дана, и то у најстарпјим разредима ? Ко је ма и иовршно прегледао II. део Примера од Ст. ,1екнћа, томе је морало насти у очи, да тамо има примера за најважпије партије и конструкције из латпнске синтаксе; многн ће помнслитн: па нека се преведу тамо наведени примери, на се онда може прећи на превођење класика, али није тако. У колико је I. део Иримера од Ст. Л.екића удесан за ученике V. разреда, у толнко је II. део неудесан з'а ученике VI. разреда, а то само зато, што су прпмери у II. делу врло тешкн. Овај II. део Примера могао бн се употребнти у класичннм гимназијама, и то не друге године учења латинског језика, него нете године, за понављање свију могућних правила из латинске граматике. У најиростијим реченицама има таких прзвила, каквих нема ни у синтакси Туромановој ; зато мора наставник врло опрезио бирати реченпце, ако хоће да ученици добро ирисвоје оно што се у VI. разреду тражи, т. ј. облике, анарочито глаголе с пеправнлним рег1'есг-ом и вирјн-ом; на то мора целу годнну утрошнтп. Кад бп хтео п оне примере преводитн, којп се односе на најважнпје партије из синтаксе, морао би у номоћ узетп целу еинтаксу, а то не иде.

Наука о облицима латпнског језпка је врло опширна, ча је доста, ако учеипци за две годпне дана науче облике, а теретитн их синтаксом било би и сувише ; та ниједан од живих језика није тако богат у облицнма као латински језик, па нека ко год нокуша, да ученици за две годпие дана проуче пауку о облицима? Кад би се синтакса у VII- разреду проучила онако и у оиом обиму, као што горе наведох, онда би се у VIII. разр. могли с најбољим успехом нреводити класици. Ја не знам како остали наставницп мпсле о превођењу класика, али ја држим, да се не може допустити, да учепнци у осморлзредним гимназијама преводе само једног или два класика. По моме мишљењу најбоље бп било, кад би стручњаци из латпнског језика (било један илп више) склопил 1 латинску чптанку, у коју би ушде поједпне занимљпве партије одабр.шпх комада знатнијих писаца рпмских Да би ученпци разумели ону нартију коју читају, треба да у изводу пред комадом стоји бпло латински било српски еадржина оиог дела из којег је партија узета. Ппсци би се могли ноређати по тежпни стила тако, да лакшн класицп дођу напред, а тежп натраг (на пр. Корј нелије, Цезар, Салует, Овпдпје, ./1ивнје, Вергилије, Хорације, Цицерон, Тацит). Ради лакшег превођења и бо вег разумевања могле би се читанцп додати белешке п речппк. Кад би ученици имали у рукама оваку читанку, могли би целе годпне у VIII. разр. нреводнтн по некодико лнсти из одабранпх деда знатнијпх писаца. На тај начпн би се ученици упознали са садржином. стилом, особннама знатнијнх деда рпмскнх кдасика; а кад би се. ириликом превођења познали са жнвјтом и радом писаца, са доба књпжевности, у којем је дотично дело поникдо, имали би ученици лепу сдику о римској књижевности. Нема нпкаква смисда преводитн само два три нисца, јер тада се не може казати. да наши ученицп у гимиазији нреводе клисике. У класичним гимназијама могу годину илн но године преводнти једног пнсца, јер тамо за шест — седам годпна преводе кдасике, па могу све боље писце дуже преводити, али ми морамо гледати, да нам ученици за годину дана стеку неку слпку о римским писцима п о књижевности римској ; а добар наставник може за годину дана поред 4 часа недељно постићи леп успех. Ко је год размишљао о цпљу, ради кога се учи латински језнк, о начппу, којим се он може постићи; ко је год размишљао о овом питању и о нрндии,и, која нам се пружа, да се ученицн приближе смеру учења језнка; коме год на срцу лежн • да учење латинског језпка пође бољим, правим пу-