Просветни гласник

просввтни ковчежи-к

кође у шеснаестој години, само што њима учење беше радост, а тела им поред тога беху снажна ; међу тим код старије браће свађа и казна беху престали од шесте године, а тело беше остало слабије. Последак мога искуства иде дакле на то, да у будуће игра и рад у слободи припрема детиња тела за учење, јер образовање тела снажно помаже учењу, да би се тиме могло спречити оптерећивање мозга, што код хиљаде бива узрок њиховог непријатног стања. Ну, уз пркос овоме жртвовању времена не треба се бојати, да ће се мање учити и научити. Напротив, учење ће, што је сада многима мука, већини чинити радост; и неће још у детиљству бити ноложен каме:1 темељац овоме, сада врло честом, раздражењу нерава, које је по несрећи узело толикога маха. Као што је познато, ни једно се дрво не може посећи једнпм ударцем. Увођење гимнастике бешс први срећни корак на боље. Али, прашињаве гимнасгичке дворнице морају се у скоро заменити свежим ваздуху, и мора се тежити за строгом изменом у уређењу школа; а ја се надам, а и тврдо сам убеђен, да за овим садашњим нећомо никад пожалити. л>. М. Протић.

РЕФОРМА СРЕДЊИХ ШКОЛА У ПРУСКОЈ Царева беоеда у берлинској конференцији. У Нруској се озбиљно занимају питањем о реФорми средње школске наставе. Тога ради саставио је министар просвете стручну комисију за школску реформу, у коју су ушла 43 члана из разних просветних редова. Прва њена конференција отворена је 22. новембра прошле године у Берлину. На овај састанак дошао је и сам цар Вилхелмо. Министар просвете, у име присутних, захвали цару што је својим доласком показао топло учешће у васпитању омладине, што хохенцолернски дом вазда потиомаже школу и просвету, и што је и сам цар у највишем акту од 13. маја 1890. године нагласио: да су школе позване да обнове моћи народне у ономе, што су силе, које руше, довеле у иитање. За тим министар изјави да ће конФеренција, у својим дискусијама, имати потпуну слободу, те се нада да ће њезин рад нматц потпуна усиеха. После мшшстра цар је члановима конФеренције изговорио ову значајну беседу : Господо! Срдачно вас поздрављам и захваљујем господину министру, што се првмио председништва у

овоме збору, ма да је иначе преоптерећен многим пословима. Дубоко сам уверен, да нема човека који би, својим личним својствима, био подеснији од њега, да правилно руководи ово питање п припомогне да се оно п расправи. Отворено могу рећи, а да не претерујем, да већ одавна није било у пемачком царству и прускоме краљевству тако одлучна, послу предана и одлична министра просвете. Ја се надам, да ће, помоћу вашом, рад не само поћи у иапред, него да ће срећно бити и докончан. Господо ! Ја сам допустио себи прву реч зато, што ја овом састанку одајем велику важност, и што много полажем на то, да за раније сазнате и моје погледе на ово питање. Биће много претресања, миого које шта не ће бпти ни одлучено, и ја мислим да ће многе тачке остати и необјашњене, у магли ; баш зато и хоћу да збор са свим на чисто зна каквм су моји погледи. Пре свега имао бих приметити да овде није реч о школском пптању с политичкога гледишта, него само о техничким и педагошким мерама, које би требало усвојити у тој намери, да васпитавамо наше млађе нараштаје у духу, који би одговарао захтевима положаја, што га заузима у свету наша држава, а тако исто нашпм животним угодбама. И код те тачке допуштам себи сада једну примедбу. Мени би било веома драго, кад бисте ту расправу назвали не Француском речју школска- ( ,епдие^е", него немачком речју «ЗсћиЏгаде" (школско питање). «Рга§е <( је стара немачка реч и означава „претходно расправљање. к У осталом, прочитао сам свих 14 тачака и налазим да нас оне лако могу одвести на погрешан пут и на просто схиматизовање целе ствари. Мени оне нису по вољи с вишега гледишта. Треба, у главноме, да смо проникнути духом рада, а не једином Формом. У том погледу и сам сам истакао неколика питања ; наредићу да вам се раздаду, и надам се да се и то може узети у поређење и расуђивање. Пре свега, после телеснога вежбања, долази школска хигијена, која треба да се тачнопроучи; онда скраћивање наставних планова према појединим предметима; па метод предавања и организација,—то су главне тачке. Шеста је: избацивање из испитних програма непотребног баласта, а седма је : како да се удеси контрола, кад се од речи пређе на дело ? Најзад, како да се врши редовни и ванредни надзор од стране разноликих виших власти? Ја полажем питања овде на стб ; ко жели да се с њима поближе упозна, може се обратити за даља обавештења.