Просветни гласник
ШКОЛСКИ И ЦРКВЕНИ ЛЕТОПИС
103
1880. било
1890. било
ЈЕ ШКОЛА
ЈЕ
школа
М.
Ж.
св.
М.
ж.
св.
РАЗЛИКА
31
3
34
34
3
37
+ 3
7
1
8
11
1
12
+ 4
27
1
28
24
1
25
- 3
7
1
8
13
1
14
+ 6
43
3
46
41
3
44
— 2
41
6
47
46
8
54
+ 7
17
2
19
22
3
25
-г 6
18
3
21
28
3
31
+10
19
2
21
32
3
35
+ 14
15
2
17
15
9
17
—
80
б
86
87
5
92
+ 6
19
1
20
21
1
22
+ 2
35
2
37
41
2
43
+ 6
9
1
10
11
2
13
+ з
21
3
24
29
3
32
+ 8
22
2
24
31
2
33
+ 9
22
3
25
25
2
27
+ 2
20
3
23
20
3
23
—
40
1
41
43
2
45
+ 4
8
8
16
8
9
17
+ 1
502
56
618
655
63
718
100
окрузи : Вал.евски Врањски Јагодински Књажевачки КрагЈЈевачкн Крајинскп Кругаевачки Нишки Пиротскн Иодрински Пожаревачки Рудиички СмедеЈ.евски Топлички Ужички Црноречкн Чачанскп Ћуиријски Шабачкн Варош Веоград Србија :
Као гато се из овога ирегледа впди, највише је школа за ово време добио пиротски и нишки округ, па онда црпоречки, ужички, алексииачки и крајински. Најмање су, пзк, добпли рудипчки, чачапски, ваљевски и тоилички, а јагодински и крагујевачки округ не само да ннсу добили ни једну школу више, него је још први изгубио 3, а други 2 школе. Подрински н ћупрпјскн округ задов ,ЈЉилн су се својпм старим бројем школа, и за свих десет година нпти су коју ириновили, нити су коју затворили. Овде је згодно да се запптамо: шта смета тако спором напредовању нашнх основнпх школа? Јер, ако узмемо, да број деце дорасле за школу, у доби од 7 — 11 год., износи само 10 процената, онда би пам требало преко 1900 школа, п то кад рачунамо да на спаку школу дође по 100 ђака; међу тим ми сад имамо само 718 школа! Шта је томе узрок ? Као у опште што је код појава друштвеног живота да нм узроци нису једни и усамљени, него више њих делају наједнунету појаву тако је исто и у овом случају. Улрока има више, алп ми ћемо од свију њпх поменути само један, који нам се чини као најважиијн, а којп у псто време стојн у људској властн н може се брзо отклонити. То су правила о грађењу школа и о намешгију школском од 18. марта 1881. године, која важе за иоднзање свих основних школа, без разлике.
Да се задржимо мало на овим правилима. Ну претходно да кажемо шта је најиотребније за сваку добру школску згргду. Свака добра школска зграда мора да буде на суву и оцедну месту, да је на средокраћи школске општине, да нма довољно дворишта за децу, да има довољно светлости и ваздуха н да зидови не буду толико слаби, да се у учноницн не може одржати нотребна топлота. Оваква зграда с једном учионицом п другпм иотребним локалима може се у сваком селу поднћи с 2 — 8 стотипе дукага; са две учпонпце с 300—400 дуката; са три н четпри учпонице с 5 — 6 стотина дуката. У већиаи, пак, наших вароши и варошица, где има и паралелних разреда и где је грађа н остали потребни материјал за грађевину скупљи, може се нодићп најбоља зграда за 1000—2000 дуката. Сад да видимо шта траже поменута правила за једну школску зграду, колико она стаје и има лп могућности, па ако хоћете и потребе, да се у нас такве зграде подижу. Далеко би нас одвело, кад бн све претераиости из тих правила цитирали. Задовољићемо се само неколиким одредбама. Тако се, по тпм правилима, тражи, да „патос у учионици буде натопљен врелим лаиеним уљем"; „ради ветрења треба испод натоса или преко патоса поред зида снровести до пећи (испод штитова) цев, која мора имати у пречнику 0'25 до 0 35 метра. Цев може бити од гвозденог лима или од дасака или од иловаче. Цев ова пролази кроза зид. Она је отворена с обе стране. У зиду или уза зпд треба такође провесги другу цев са дна патоса па до изнад крова...«; „учитељев сган мора имати најмање: а., једну собу од 20 квадр. метара, б., једну собу од 15 квадр. метара, в., једну собу од 10 квадр. метара; г., кујиу од 10 квадр. метара, д., подрум, ђ., шупе за стоку, дрва и остале кућевпе потребе.„нужнпке ваља озидатн хидрауличким кречом, а пзнутра намазати цементом. Из нужника да води цев до изнад крова ради ветрења...." и т. д. Из ових неколико примера може човек замислити, читајући ова иравила о грађењу школа, да је кућа сваког нашег сељака налата, снабдевена цеитралним грејањем н укусннм парискпм иамештајем, и да он живи по евима хигијенским правилпма !... II је ли онда чудо што имамо тако мало школа, и тако мало зграда удесних за школе ? !... Ну да би читаоии добилн још јаснији појам о овим правилима, ми ћемо из !ети и неколике прорачуне, шта стаје ио овнм нравплима једна школска зграда. У варошици Рачп, у округу крлгујевачком, затворена је прошле године школа, јер стара згр.чда