Просветни гласник

ДРУГО ПУТОВАЊЕ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА ДРУГЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

105

одобрење за прелазак у Босну. Нарочито је молио, да нам се не чине сметње, пошто је наше путовање чисто научног значаја. Тек пред полазак — 1. јула ■— стигао је одговор из Беча. Влада аустријска изволела је одобрити нам да можемо прећи и путовати ио Босни под овим условима : 1. Да се 8 дана нред иолазак јавимо аустро-угарском посланству у Београду, где ћемо саопштити дан. кад ћемо прећи границу и место где ћемо је прећи ; 2. Да сваки од нас има уредан и засебан пасош, визиран исто онако. као и сваки други путник ; 3. Да саопштимо посланству у Београду маршруту, те да се зна кога ћемо дана где бити; и 4. Да се у путу уздржавамо сваких демонстрација, као ношења заставе, држања беседа, певања песама и т. д. Све ове услове примио је директор, н у понедеоник, 2. јула, у 3 сахата по нодне отишао тадашњем отправнику послова аустријскога посланства (г. посланик био је на одсуству) г. маркграфу Палавичинију и саопштио му је, да ћемо у времену од 8. до 10. јула нрећи у Босну или наВеликом Зворнику или на Љубовији. За Босну је наша маршрута била : Велики Зворник, Нова Касаба, Сребрница, Љубовија. Г. Палавичини је врло љубазно нримио директора, и обећао му, да ће он саопштити влади босанској наш долазак и изјавио наду, да ћемо бити задово.ћни дочеком и путем кроз Босну. Директор је отишао јога да се јави и минисТру нросвете и црквених послова, г. Андри Николићу. Том приликом г. министар разбирао је куда ћемо и хоћемо ли моћи издржати с трошком толики пут. Директор је саопгатио г. министру, да је ревеном и од продатих брогаура лањскога путовања скупљено преко 500 динара; и да је сам мислио, да ће ова сума бити недовољна. али се узда наћи добрих људи и на путу, који ће ово путовање потпомоћи. Г. мннистар, из своје иницијативе, понуди директору помоћ за ово путовање у 250 динара, што, разуме се по себи. би одмах примљено. И. доцније смо видели, да нас г. министар просвете није потпомогао, ми бисмо се тешко напатили, а богме н добро задужили. Јер и са овом помоћу. коју смо добили 3. јула пре подне, вратиди смо се у Београд с дугом. цросветни глаоиик 1891.

Али прегаоцу Бог иомаже. Како је три дана било кншевито, то смо премишљали, да ли да се кренемо одмах. или да сачекамо ленше време ; и 3. јула рано у јутру прекршисмо, да се иде, а већ у 11 '/ г часова тога дана (баш у исти дан као и ланеј бесмо на савскоме пристаништу, Павловић нам беше свима извадио велике заграничне пасоше. које нам је изволео бесплатно издатиминистар унутрашњих дела. г. Јов. Ђаја. Пребројасмо се. Било нас је дванаест. Уђосмо у лађу, која нас је требала да. одвезе до Шапца. Све наше ствари беху на гомили. те да се може бољи надзор водитп. Ту пак бригу водпо је дежурни наставник и дежурни ученик. „Бореас" је врло стара и слаба лађа. С тога смо путовали од Београда до Шанца од 12 ј 4 часова у подне до 9 часова у вече. Било се смркло, кад смо стигли у Шабац. На савској обали дочекали су нас директор гаабачке гимназије г. Сгојан Марковић, проФесори : г. Љуб. II. Ћирић и г. Ђ. Рокнић. На североистоку беше се страшно натуштило, муње севаху, а чула се и грмљавина. Над Београдом беше се облак наднео. па се раширио и дуж Саве. Док смо ствари изнели из лађе и нашли кола за ствари, ноћ се у велико беше спустила. По иомрчини, коју нрекидаше севање муња, стигли смо у гимназијску зграду тек око 10 часова. Тек ми нод кров, а ггросу се ужасан пљусак. Другови шабачки, којима смо раније јавили за нага долазак. лепо су нас дочекали. У великој сали беху спремили пет иостеља за нас петорицу наставника, у ;једној учионици беху прострли сламе. простирке и јоргане за нагае ученике. Кад се стари познаници но ново састану, и кад се нови и непознати људи од истог заната нађу. разговору краја нема. 11 ми смо у врло пријатном разговору остали са шабачким друговима скоро до иола ноћи. Са сваке смо стране иретресали корисиост оваквих нредузећа, али му оценисмо и тешкоће. Свакн од другова имао је ио коју добру реч да нам каже, те да нас куражи у мучноме послу. — Да нас је више, иозиваше директор г. Рокнића с нама на пут. За њега бегае управа ПроФесорскога Другатва вол>на тро' 14