Просветни гласник

друго путовање наставника и

Ваздух беше свеж и оштар. Гучево са ! Кдичевцем и околним брдима заклонило пут, те нас сунце није грејало. Пешачење беше лако као ретко кад — одмицало се јуначки. Наши ученици певаху, а ми завиривасмо час на једну, час на другу страну. Ово ће бити најпријатнпје јутро на целом нашем путу. У Дозници се бесмо одморили, па смо једва чскали овакав пут. У Лозници нопили смо по једну црну каву, с тога ученици почеше рано гладнети, те у 7 часова почеше изјављивати како би било добро да се поткрепимо, и да кола подмажемо. Ишло се без одмора 2 сахата. И требало је одморити се. Насред иута норед Штире') у једном врбљаку седосмо да доручкујемо. Сваки је тражио сам себи место. На иању седело се најбоље. Дежурни ученик донесе заиру и отвори заструг са сиром и скорупом, донесе обарених јаја и два три пилета печена. II кад се сви наједоше. наш Милан опет би још мало хтео. Пначе, он не гарантује да ће данас стићи ни до Зајаче. а камо ли у Крупањ. Још док смо доручковали, почеше нас стизати јуче поручени коњи. Како је сваки радосно поздрављен! —- Ево још једнога ! Иарочито наши ученици, а међу њима Милан и Драгомир врло су волели, кад поред њих иде и оседлан коњ. Они веле да је боље јахати и на рђаву самару, но ићи добро иешице. После одмора од 3 4 часа кренусмо се даље. Али нисмо одмакли ни један километар, стиже нас на коњу г. канетан Ћујић. Он је насигурно држао да наших 5 сахати значи 7, на с тога се није журио. Али кад је сишао у гостионицу и чуо да смо мидоиста у 5 сахати пошли, појурио је на коњу за нама и стигао нас је на један добар сахат испред Зајаче. Кад се из Лознице нође уз реку Штиру одмах од чесме зване Гушевац, настаје Формација једрог модрог кречника. Фосила у њему нема. Овај вапнац траје читав сахат идући Штиром и заузнма сва нижа и виша брда, што чине стране ове реке. При крају атара шљиварског, у самој реци, нађен је један хппурит, што тврди Да је кречна Формација — бар у највишем нмвоу свом — старости кретацејске У романтичној клисури мало У нанред одавде. кречњак је стратиФикован ) Брате су ове земље : 1шраИеп8 поН 1;ап§еге 1 ј . и Кићиз пешогоаит Неип.

друге београдске гимназије 1 11

и јако поремећен. Неколико бора виде се на левој страни Штириној. Код Пасковца нашлн смо, опет у реци, много комађе кречњака, који се отворенијом бојом својом одваја од модрикавог једрог ваинаца. У њему се находи мноштво ФораминиФера и отисак једног Фосила, за који смо у први мах мислили да је неки брахионод, Тек иошто смо га у кабинету иреиаровали, уверили смо се да је ово нека КаМса. Судећн но једној великој ФораминиФери. која је врло јако распрострањена у поменутом кречњаку, а сравњујући је са извесним орбитоидесима из кречњака либискс пустаре, што их је Цител објавио у свом раду о том крају — нама се чини, да је овде развијен или највиши кат кретацејске системе или најдубљи ниво терцијера — доњи еоцен. Г. Св. А. Радовановић. коме смо ове ствари иредали ради одредбе у цар. јестаств. музеју у Бечу, имао је доброту да нам пошље овакав извештај : <( По петрограФском карактеру стене, о којој је говор, са свим се слаже с еоценскпм стенама, какве су распрострањене по целој западној страни Балканског полуострва. У њој се виде многобројни пресеци од ФораминиФере ОгћИоМез зрес., а осим тога на једном парчету, које смо глачањем дотерали, и иресек од неког хидрозоа, који се ближе не може одредити. На нослетку препарована је и ^аИса, која није баш најбол>е очувана, али се ииак може одредити као сродна Фели КаНса 81 §ауе1 ;ша. — Ово је резултат, до кога сам дошао консултујући не само Фукса но и Карера". Вапновита Формација — на карти Жујовића тријас — траје непрестано до села Зајаче. На многим местима пред Зајачом падине високих брда престављају крш; јер је терен местимице покривен слабом вегетацијом, што чини да многе осулине по честим точилима засипају и оно нешто мало равнице у долиии речној. У 9 часова стигосмо у Зајачу. Када се уђе у село Зајачу, монотонп изглед кречног земљишта мења се у неколико ; јер се на левој обалп Штпре примећује крупнозрни, жућкасти терцијерни песак. Терцијер овај преставља једну изоловану партију, једно острвце у овом кречном терену. Извесно да је некад комуницирао с терцијером из лозничке околине, па је. дејством воде, ова