Просветни гласник

128

НАУКА И НАСТАВА

словесности" (књ. VIII.) иоказа, како се у падежима мења акценат речима мушкога рода, које се у пош. 81П§. свршују на сугласннк. У књизи једанаестој истога «Гласника" показа то исто речима мушкога рода, које се у ногп. 8ш§;. свршују на о или е, и речима женскога и средњега рода, које се свршују на сугласник. Овај рад настави Даничић после у «1?ас1и ји§081оу. Ака^етце". У књизи шестој показа какав акценат имају глаголи, и то не само у главним облицима, него и у свима осталим. Ко зна како су разноврсне нромене акцента у глагола, мораће се задивити када види, како је то Даничић прегледно изложио. А што највише вреди, он је на послетку сабрао и правила, која су се у том прегледу показала за акценте у глагола. Исти метод употреби Даничић у Кас1и XIV., у коме је изложио промене акцента у придева, додавши као и глаголима правила о промени. Све поменуте студије његове свршују се расиравом «Рп1о§ га 181опји аксепћгасце ћгуа^вке Ш 8греке м (Вас1 XX.), на коју се враћао неколико пута кроз дуг низ година. Ова изврсна расправа његова од неоцењиве је вредности, јер је њоме ударен темељ изучавању наше старе акцентуације. Осим ових сиецијалних студија Даничићевих о акцентима, има драгоценнх прилога и иодатака о њима и у осталим списима његовим. Тако у «Корјенима", и „Основама" забеле»;ен је акценат свакој речи, и то тако леио и поуздано , да се може рећи. да је овим врло лено спремљен материјал, по ком ће се лакше дати саставити „главна иравила" за мену акцеиата у постајању речи. О овоме најбоље сведоче речи Даничићеве (Гласник VIII.) : «3а овим чланком доћи ће други, у којима ће се овако нретресати остале речи, а кад то буде, онда ће се гледати какве акценте добијају речи у иостању своме, и најпосле пзвести главна правила, из којих ће се показатн превелика важност. коју наши акценти нмају не само за целу српску граматику п лексикон, него и за . остале словенске језике а без сваке сумње п за даљу велику родбину словенскога народа. и -—Али, и ако Даничић није био срећан, да споменуте речи у дело ириведе. да пзнесе и правила за мену акцената у деклнпацпји и коњугацији, — он је осталим радњама својим тако лено прибрао материјал

за тај посао, да је већ тиме један део посла свршио. Данас нема ни једнога словенскога нлемена, коме би грађа за акценат била тако прибрана, као што је у нас, а хвала за то припада једино Вуку и Даничићу. Вук је одиста генијалним оком својимвидео колико је знаменита наука о акценту, али није умео схватити и разумети све разлике, те остаје слава Даничићу, да је у томе првп показао прави иут. (Насгавиће се)

ПЕДАГОШКА СПРЕМА НАСТАВНИКА У ФИНСКОЈ ио Енилу Веку ') И ако је Финска саставни део рускога царства, онет она има своју потнуну унутрашњу самоуправу. Школе њезине и уређењем и наставом разликују се од руских школа у царству. Наставна су језика два : фииски и шведски. У најновије време извршене су неколике школске реФормс, које заслужују пажњу сваког образованнјег наставиика. Као у Германији , утицао је развитак ФилосоФије и иа пжоле у Финској. Постигнути ресултати у областима психологије, логике и етике обогатили су педагошко знање п усавршили школску практику. ФилосоФију, особито Хеглову, обрађују у Финској ГапгеП , 8пе11тап п С1еуе , п њихови радови створили су, тако рећи, нов обрт у питањима школске теорије и практике. Последња двојица имају још иосебну заслугу: подигли су значај наставника. помогли су да се спрема наставничка боље изведе. Они имају велики део заслуге, што су отворене две семинарије, два „нормална лицеја, )} укојима ће се спремати млади наставницп за Финске лицеје. Уређење ове две семинарије заслужује сваку пажњу. Влада цара Александра II. учпнила је за фннско школство много, створила му је ново доба. Овим владиним мерама подстакнуте су користи и спле, што су се кретале у средини Фиискога народа. ') У 26. свешчици часоииса: ЂеКгрг<Љеп ипЛ ЈЈећгцапде аив Дег Ргахаз (1ег бутиазјеп ипс! Иеа18сћи1еп. Јапиаг, 1891.