Просветни гласник

18*

КШИЖЕВ не обзнане

чигра (П) у њих је : галебица; гшурац (П) у њих је : утва (Мег§иа тег§апзег); сарка (Г1) у њих је : лиска (РиПса а(;га): кокица (П. — Т. (;е1гЈх) у њих је : дивља кокошка (Те^гао ћопа81а) ; плиска (Мо1;асЈ11а аЊа) у њих је: потокуша, јањчарица, вологонка; водени кос (Сшс1из а^иаИсин) у њих је : водеии чворак, ронац; царић (Тго§-1ос1 рагуи1из) у њих је: тртак, иалчић; пупавац (ТЈрира ерорз) у њих је : крлљсв кокот, краљевски, рајски, божји пјевац; жуја (Опо1из §а1ћи1а) у ших је: златка, а и вуга ; чворак, за њ су навели и име : брљак. Па ипак се овим чланком обазрив орнитолог може колико толико користити. 3. Ко1еорГеп и згеЛпјој Вобпг, рпорсш Р. ЕНсћ ВгапТ8 (II, 177—188). Тврдокрилце, које проФесор Брандис саоиштава у овоме сииску , искључиво је скуиљао у најближој околини Травпика. У Травнику и његовој околинп скупио је свега 388 родова и 881 Фелу. Ово јс знатан прилог за познаваше босанских инсеката, али много од своје врсдности губи што нигде нпје забележено и мссто, на коме је која буба нађена, А тако исто добро бп био учинио г. Брандис, да је истакао ма каквим означењем ређе тврдокрплце. А таквих јамачно има. 4. Јужно босанске и херцеговачке врсте 1пћиза У) Р1его8Исћг>и ." — Принос иознавању босанско-херцеговачких кукаца. — ПриоаАио В. Аифелбек (IV, 401—406). Овај трибус је г. АпФелбек брижљиво проучио у Боспи и Херцеговини. Зз Р1;его81;1сћта он је нашао у тим двема земљама девет родова са 70 Фела. После сваке специје наводи п места, где је коју од тнх буба нашао. Међу нађеним Фелама има неколико нових за науку, н те је г. АпФелбек описао. А те су : 8|;епос1шготи8 тог>1;епе§;гти8 МШ. уаг. П1уаНз, Ар1е11з. 81епосћогти8 0ап§1ћаиегј АрПћ. Мо1ор8 ћозпјаса Оап§1ћ. » Г1а8и1јеп818 Оап°11з. » АрГеЊесМ » » оћ1изап§и1и8 » » сиг1;и1а » Р1его8Исћи8 МеЈ81;ег1 КеШ;. » Ке18ег1 ОапдЊ. 5. СгНсе о %то1и дтаго^а ћој1 ггие и Возт I Негседоп1т, о<1 ОИопа. уИега Тотавзтга (II, 192 до 212; III, 274—283; IV, 344-363).

1 39

Овај чланак је продужење из прошле године Гласника, а написан је врло популарно. У њему нас писац упознаје са свима родовима и Фелама гмизазаца, који се по Босни и Херцеговини виђају. Ове специје рептилија, о којима се у горњем чланку говори, хватао је г. Томазини и неговао их у крлеткама, гдс је и разноврсна нроматрзња над њима чинио. Сва та опажања чињена су не малим над сваком Фелом ухваћене рептплије. А све се опет то вршило или у по.1,у или градиници и даоришту, дакле у ирироди. Опажања г. Томазппијева односе се на пребивалиште, храну, непријатеље, спољашњост, парење, ношење јаја, младе, зимски сан, по нашање, ропство, боју, дневнп п ноћни живот, А све је то проматрапо код ових Фела гмизаваца: СаПореИа 1еорагсПпиз; Со1ићег ае8си1арн ; СогопеПа 1аеуЈ8, аизШаса е4с. ; 2атеп818 УшсШауиз; 2атеш8 с1аћШ ; Сае1ореШз 1асег(;та; Тгор1с1опо1 :и8 паГгЈх (бјелоушка); » 1;е8зе1а1 ,и8; » У1регПпи8; ТагћорћЈз ујуах; У1рега атто<1у1ез (пјешчарка, пјескуша); РеПа8 ћегиз (риђовка, шаруља). Говорећи о отровнпцаЈиа говори и о дејству њиховог отрова код људн, тица, наса, мачака и пацова. Као лек противу змијског отрова препоручује шљивовицу и алкохол. У последњем одељку свога чланка г. Томазини упућује како треба хватати и чувати гмнзавце, како се праве крлетке за њих, и како се одржава чистоћа и чувају њихова јаја. — Овим одељком г. витез завршава своја популарна саопштења о рептплијама, која за праву и чисту систематику врло мало вредпости имају. Али му је ипак цео чланак врло пријатна и поучна лектира.

Ово је у кратко садржина чланака из области Јестаственице, који су 1890. годчне печатани у сарајевском Музејеком Гласнику. Свима тим чланцима само се мала и ситна питања пз Зоологије илп Ботанике расветљују. Па с тога се и налази у свима њима по мало грађе за Флору п Фаупу Босне и Херцеговине. А из таквих малих прилога, саопштаваних из разиих крајева, моћи ће се временом сазнати право стање биљнога и животињскога света у тим земљама.