Просветни гласник

ГЛАСОВИ О ШКОЛАМА

знаменитнх људп или догађаја прослављају се свечано ; тада се невају патриотске химне, а какав беседник нрича о великим догађајима, чија се успомена слави, уздижући славу немачке отаџбине. У свнма земљама, које су недавно НемачкоЈ придружене, дижу се колежн за женско о^разовање, јер држе да су они врло важни за германпзацнју. Цруска, која не помаже ничим средње школско образовање своје женске деде, постуна са свим друкчије у Шлезвпг-Холштајпу н Елзас-Л.орену, где има 8 таквих колежа, које потномаже држава. Ветив РеДа^о^Цие.

Основно школовање у Аустрији. — Цмслнтавска статистичка комисија износи о основном школовању у 1889.-90. шк. г. ове податке : У Аустрији јЦислитавској) имају 3,335.674 детета, која су обавезна да иохађају школу. Од овог је броја ослобођено од похођења школе због телесних и душевннх недостатака 21.895 деце ; 364.593 учеиика, и ако су потпуно здрави, не иду у школу, што се процентуално распоређује на поједине крунске земље овако : на Крањску 17 °/ 0 , на Далмацију 23-3 °/ 0 , на Приморје 30'5 °/ 0 , на Галицију 40*6 °/ 0 и на Буковпну 52-1°/ 0 . Изречених казна за неуредно аохођење школе било је 1890. године 185.464. У 68.790 случајева глагш пресуда на затвор, ау 116.674 случаја на новчану казну. Школа је било свега 18.079, и то: 16.688 нижих општинских, 415 виших општинских (грађанских) и 976 ириватних школа. Нижих општинских школа за оба пола 8^°/ 0 , само за дечаке 6'8°/ 0 , а само за девојке 5-2 0 // ; у 12.645 вршило се предавање пре и после подне, у 32 !0 само до подне, ау 122 9 делимице: то цео дан, то само до подне. Од 16.688 нижих општинских школа било је 8400 с једним разредом, 3916 с два разреда, а остале су имале више разреда. На јавним школама предавало је 44.838 учитеља и 13.913 учитељица. На једно паставничко лице долазе у средњу руку 72 ученика. Веа. №И.

Пруека народна школа. — Основна или „народна" школа (Уо1кззсћи1е), чијом се ре®ормом у децембру пр. године врло усрдно занимала и сва штампа и народна скупштина пруска, има доста оригинално и донекле патријархално уређење. Душа је овој школи полубедни, готово и са свим убоги, учитељ — свакога узраста • од голобрадих, румених образа, младића па до седих погурених стараца. У носледње време находи се и доста учитељица — такође свакога узраста. Учитељева је дужност предаватн све предмете, па и хришћ. науку, а тако исто п старати се о моралном васпнтању ученика, којих је у ЈТруској, због обавезне наставе,

143

готово свака школа препуна. Сама духовна лица врло ретко предају хришћ. науку. А надзор над учнтељевим предавањем овога предмета врши парохијскп свећеник. Он је у исто време и месни школски надзориик. Због тога се у богословским Факултетима пруским предаје и педагогика. У надзорничком звању, од времена културне борбе у Пруској , налазе се само протестантска духовна лица. Ова је дужност бесплатна и за државе врло јевтина. Надзорнпк — пастор може походити часове хрншћ. науке, задаватн пптања, чпнитп замерке и у опшге унрављати наставом овога предмета, а по потреби може, после часа, и поправљатп учптеља. Он му издаје сведочанство само о тој настави, али но угврђеном обичају, он надгледа и учитељево владање. Овим се не ограничава зависност учптеља од меснога пастора. С дужношћу народног учитеља готово је увек — пређе је то било обавезно — удружена и дужност кистера, т. ј. певца — оргуљара. Школске, градске и друпхтвене депутације сматрају се такође као најближе старешине школине, независно од школских саветника (окружних надзорника) и савета , т. ј. нижих органа министарства просвете. Чак се и срески начелник иојављује као неке врсте старешнна школе и особито њенога учитеља, за чијом наклоношћу он п жудн врло ревносно. — Материја."ни иоложај школа и наставничког особља до сада је бно такође не баш завидан, наравно, говорећи релативно. Још пре 10 година на сву елементарну наставу у Пруској трошило се 19 милијуна; сада је нак буџет порастао на 56 милијуна. Награда је учитељска разнолнка, али у опште узевши толи^о незнатна, да је министар Гослер био принуђен заузети се врло енергично за учитеље у овом погледу, па чак и послужити се лукавством тога ради прн садашњој школској реФорми. Подносећи свој детаљни законски нројекат, који се сматра као прва тачна кодиФикација народне школе, он се огранично на „примање месних погодаба за мерило" и навлаш изоставио тачно утврђену општу цифру учитељске плате. И то је учинио, као што сам признаје, због тога, што би се, да је тачно одредио ма и мпнпмум учитељске плате, појавила опасност, да ову цифру најмањега учитељског дохотка градске п сеоске оаштине не буду свагда примале као норму. Као год што је бпла ништавна плата, исто су тако микроскопскн били и додацн по навршеној службн — 180 марака највише додавало се плати после одслужених 35 годпна; сада се ти додаци увећавају до 500 — 600 марака. „Да сам могао за време учитељске скуиштине објавити овај законски пројекат — рекао је министар — настало би међу учитељима свеопште ликовање". Н. Вр.

Ооновне школе у Италији. — У 1861.-62. шк. г. биле су у Италији 21.353 основне школе, са 21.050 учитеља п учитељица, и 885.15.2 уписана ученика (32°/ 0 од целокуиног броја деце у доби од десег до дванаесг година).