Просветни гласник
92
РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
међу својим кокошкама другог такмаца не трпи. Где много кокошака пма у једној просторпји, онде се зна, које кокошке ком петлу припадају; а како се један петао тако лако не усуђује да у другога јато ускочи, то нп он не трпи другога припуза у свом харему." На једном месту вели овако : „Има кокошака, које и поред петла неоплођена јаја — чистце — носе, а то се већпном дешава онда, кад се један петао п& већи број кокошака пушта но-што је у стању да нх оплоди. На 4 — 6 већих кокошака треба рачунати по једног петла, а 8—10 кокошака може добар петао сигурно оплођавати." А иа другом једном месту вели овако: „Кад кокица пј)во јаје снесе које је увек мало окрвављеио, а она се разкокодаче у зпак радости, па тпм узбуди и петла, јараиа свога, те се и он још више развиче." Има још неколико оваквих ствари ; ја сам узео најнезгодинје. Ове незгодно псказане стварп за ђаке избелеашо сам с тога, да нх и Главни Просветни Савет впдп и оценн, па ако н он мисли као и ја — да пије нпшта опасно, ако ђаци и овако што прочптају, поред осталих лепих стварп, тада Главпи Просветпн Савет може усвојити моје мпшљење, које сам напред казао. Кад г. Радпћ стане књнгу прештампавати, нека ове незгодно исказате ствари за ђаке друкчпје удесп и нека исправп грешке у језику. Захваљујем Главном Просветном Савету на новерењу, којим сам одликовап ирпликом бирања реФерепата. 14. децембра 1890. год. у Београду. Урош Благојевић, УЧИТЕЛ*. Савет је одлучио: да се ово дело г. др. Ђ. Радића може ирепоручити свима школама да га набаве за своје књижпице, а да се за откупљивање ради поклањања ђацима не може уиотребити. РеФеренту г. Благојевићу одређено је двадесет (20) динара на име хонорара за прегледање овога дела. VI. Прочитан је реФерат г. Косте Петровића о рукопису „ Цвети", од г. Јована П. Јовановића, учитеља, који гласи: Главном Просветном Савету. Актом од 30. новембра ове године, СБр. 110., послате су ми на преглед и оцепу „Цветп," дело
у рукоппсу од г. Јована П. Јовановића, учитеља. — Враћајући овај рукопис Главном Просветном Савету, част мн је у исто време послати и овај свој реФерат о нстом делу. „Цвети" су намењене Српчићима, а у намери да се они шго боље упознају с овим важнпм и свечаним моментом нз новнје српске историје. Тога ради је ппсац почео ствар пз даље, оппсујући све оно што је претходпло п што је управо било узрок овој исторпјској појави. Без сумње, овај је поступак пишчев оправдан, и не бп се имало шта ирпгоиорити, да није само описпвање узрока, тако рећи, прогутало описнвање последпца. Јер докле саме „Цвети" заузнмају два рукоппсна табака, дотле узроци захватају око 20 табака. У осталом, овако је морало бпти, кад се ппсац није хтео задовољнти најближпм узроцима и када је, тражећп све даље п даље узроке, дошао до иропасти на Косову. Ово баш и јесте кардинална мана овом делу. Алн, како се лепо и корисно излагање мора претпоставити Формалној страни дела, то је моје мишљење, да иоменута мана не може имати иресудног утицаја на квалитатпвну оцену истога дела. Цело дело подељено је на пет одсека : Отаџбнна, Пропаст српска, Срби у ропству, Србиустају на оружје н Срнска слобода. Свп су ови одсецп ноткреиљени лепим народппм и уметничкнм несмама, а ироираћени схватљивнм пишчевим резоновањем. Појам о Отаџбинн лепо је резоновањем нзведен, а имиулси, да се она љуби, дати су лепим патриотскнм песмама. Тако су исто лепо нзведенн и остали одсеци, само што је четврги одсек — Срби устају на оружје — преопшнран у песмама. Петом одсеку, као што сам већ рекао, мана је та, што .је ужи од свпју осталих, па и кад се сваки за себе узме. Овде је требао ппсац да јасно истакне разлике нзмеђу жнвота пре и после ослобођења, п да доведе у везу Отаџбпну с државом. Србнн је нмао своју Отаџбину п носле пропасти, али му је она бедна бпда, кад је изгубио своју државу. Сем поменутвх недостатака, у овом делу има и неколико реченнца које су услед своје опширности доста незгодне. У осталом, израз је лак, а језик правилан. Према свему реченоме, моје је иишљење, да се ово дело може с коришћу иредати у дечје руке. 18. децембра 1890. год. ј у Београду. Нонизни К. Пехровић, УЧИТЕЉ.