Просветни гласник

ДЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

17. Непчани сугласници су: ђ, ж, ј, љ, њ, ћ, ч, џ, ш (свега 9). Сви су осталц ненепчани. 18. — СЛОГ се зове један или више гласова који се заједно изговарају. 19. — У сваком слогу мора бити по један самогласник. Један самогласник сам за себе може бити слог , али сугласници без самогласника не могу састављати слог. 20. — Спака реч може се поделити на онолико слогова колико има у њој самогласника, н. ир. кућ а има два слога јер има два самогласника. Ирви је слог ку- други ћа, згра-да., ко-сид-б а, о-ди-ла-зи-ти, за-уста-вља-ти. итд. 21. — Дуги и кратки самогласници Самогласници се нзговарају у речима неки пут отегнуто , а неки пут брзо. Тако а се н.пр. у овим речима изговара отегнуто : дар, жар, краљ, а у овима брзо : цар, стар, рат. Исто тако и остали самогласници у овим речима изговарају се отегнуто: зец, род, жив, суд; а у овима брзо: зет, коњ, сит, ицн. Исто тако ако у речи има више самогласника могу се изговарати или сви отегнуто или сви брзо, или неки отегнуто, а неки брзо, н. пр. сви отегнуто : сЛачем, сви брзо: скочити; први отегнуто други брзо : скачи ; први брзо, други отегнуто : скочим. Они самогласници који се отегнуто нзговарају зову се дуги, а који се брзо изговарају зову се кратки. Дуге самогласнике белеЈкићемо знаком ~ над еамогласником, на пр. суд, судим, суди, суди, ит.д. а кратке ћемо оставити без знака. II. ИМЕНИЦЕ 22. — Именице се зову речи које су имена лица, животиња, стварн : Пр : Виноградар, Марно, куКа, исето, чобанин, итд. Именице етварне и мислене. 23. — Све се именице деле на стварие н на мислене. 24. Стварне именице су оне које именују лица или ствари које се могу видети или опипати. Пр.: Човек, дрво, крава, камен, итд.

25. — Мислене именице су оне које именују какву радњу, бивање, стање нлп каквоћу. што се не може видети ни опииати. него се само замишља. Пр.: Певање, сан, богаство, лессота, снага, радост, итд; Имениде оеобне, заједничке, збирне и вештасхвене. 26. — Стварне се именице деле на особне, заједничке, збирне п вештаствене. 27. — Особне именице су имена појединих лица или стварп. Пр.: Адам, Ева, Београд, Дунав итд. Првн глас особних именица ишпе се великим писменом. 28. — Заједничке именице су пмена свима лицима или стварима које су једне врсте. Пр.: дете, кућа, иас : књига, иеро, птд. 29- — Збирне именице нбказују множину једнаких стварп. Пр.: лишКе, камење, цвеИе, момчад, итд. 30. — Вештаствене именице су имеиа материјп, код које се не замишља никаква целина (као н. пр. код заједничких), него свакн и најмањи део те материје зове се истим именом. Пр : земља, вода, злато, иесак, месо, птд. Р О д. 31. — У сриском језику има три рода: мушки, женски и средњи. 32. — Свака именица мора имати један од ова три рода. 33. Мушког рода пменице иознају се по томе што се уз њих може нриденути заменица тај. Ир.: тај човек, голуб, брег, камен, нтд. 3 4. — Женског рода именице нознају се ио томе, што се уз њих може приденути заменица та. Пр.: та жена, наука, мисао, корист, нтд. 35. — Средњег рода именице нознају се но томе, што се уз њих може приденути заменица ТО. Пр.: то дете, село, коиље, весеље, птд.