Просветни гласник

24*

МЕОТСКА ЕТАЖА

187

познато. разликује данас стратиграФија по њему : I. медитеранску етажу (са «шлиром"), затим II. медитеранску етажу (са сарматском, и понтијском етажом), па III. медитеранску етажу (с левантском), IV. медитеранску етажу (с леденим добом) и напослетку V. медитеранску етажу, која и данас траје. Ово је најлеиша. најуспешнија и једина нриродиа класификација у целој стратиграфији . Има још што шта да се у њој дотерује, на и проширује, али је бар основ ту, трајан, непроменљив, јер природан, — пример за све потоње стратиграфске деобе.

Све ово напред истакосмо нарочито зато, да би се што боље увидео велики значај ове нове етаже, коју смо ради представити српским природњацима и којом рускп геолог Лндрусо попуњује Сисову класиФикацију, а осим тога даје још врло важних ирилога за разумевање до сад загонетне нам сарматске Фауне и оне велике нротивности, коју према њој показује конгеријска Фауна. То је меогска етажа, која и стратиграФски п палеонтолошки чпни прелаз из сарматске етаже у понтијску. Да би се пак што бо.пе разумела ствар, о којој ће у овом чланку ноглавито бити говора, изнећемо прво што се до сад зна о млађем терцијеру у огппте, (и у колико је то нама за ову ствар потребно), па ће се онда лако увидети и то, у чему се баш састоји напредак стратиграФије с уношењем ове иове етаже, коју је Андрусов предложио. При овоме следоваћемо у главном стоиама Сисовим. 1 Све маринске творевине, које су се стварале у оно доба, када је јужну и извесне делове средње Европе захватало море с Фауном, која се има сматрати као основ данашње Фауне Средоземног Мора, стављамо у ирву медитеранску етажу. На основу досадашњих стратиграФских резултата врло је вероватно, да је у ово доба велики део северног Атланског Океана био још сува земља, или бар заузет великим острвима, која су доцније утонула. Атлански се Океан тада дубоко увлачио у данашњу долину Широнде, али опет није овуда стајао у вези са Средоземним Морем, него линијом Гва1 Види АпПИ/ Лег ЕгЈе, 1., стр. 300 -449.

далкпвпра дуж јужног обода шпанске Мезете, а осим тога по свој ирилици још једним, и много знатнијим, рукавом кроз Мароканску. Од Француског Централног Платоа па кроз басен Роне пружало се ово море у Швајцарску. одавде на СИ., онкољавајући јужни обод Чешке Масе и доиирући чак у северну Моравску. Исто тако трагове овога мора виђамо на многим местима по Маџарској, Ердељу, Штајерској. јужним Алпима, по спољном ободу Атгенина, на Корзици, Сардинији и Малти, за тим у јужиом делу мале Азије, а одавде све до у северни крај Персије. Преко ове групе разноврсних маринских наслага долази у источној Европи пространи хорозонат плаветникасто-сиве глине са Аћша А1пп и многим другим особитим Формама мекушаца ; ово је Сисов шлир (ЗсћНег). Најзападнији трагови шлира констатовани су на Малти и у околини Иице. Из источне Баварске повлачи се шлир, између Чешке Масе и алпијско-карпатског обода, кроз Аустрију. Моравску и Шлезију чак у Влашку. Свуда га одају складови гипса, соли и других продуката дисоцијације. У овај хоризонат спадају и складови соли у Ердељској. Шлир је констатован и у Маџарској; он се налази и по спољном ободу Апенина и са истим карактерима у Малој Азији. Исто тако вероватно је, да ће овамо спадати и они моћни складови гипса и соли, који се налазе око Еуфрата и по Персији. После позитивне Фазе, када је прво медитеранско море поступно расло и захватило поменуте крајеве, наступила је дакле негативна Фаза; море се новлачило. Силни делови његови заостајали су као самостални басени, и из њих се на многим местима, на којима су ирилике за то подесне биле, стварали моћни складови гипса и соли. II док се овако у главном по источној Европи стварао шлир, дотле су у западној владале континенталне нрилике, те се зато ту нреко маринских наслага I. медитеранске етаже налазе слатководне и терестричне творевине као еквиваленти шлира. Крајем овог доба наступиле су најзнатније промене у дотадањој структури Европе (а по свој прилици и великог дела целе земљине површине) : извршило се набирање Ална, Апенина и већег дела Карпата. Уз набирање осталих на-