Просветни гласник

С .1 У Ж Б Е Н II Д Е О

и тиме јој престаје право на издржавање, које је примала од дана удаје, односно преудаје. Члан 35. — Ако би лице, које у овај фонд удаже, пре пет година свог улагања умрло, а није према наређењу члана 13. овог закона основни улог уложило, његова породица нема права на издржавање из овог Фонда, него ће јој се вратити само уложени редовни улог без интереса. Члан 36. — Право на издржавање губе: 1. Удовица: а, кад се преуда; или б, ако због бешчастећег злочинства буде осуђена (члан 18. тач. 3. казнителног законика). 2. Женска деца, кад се удаду или из узрока наведеног под б, тачке 1. овог члана, 3. Мушка деца, кад постану пунолетваили кад би и пре тога законим путем проглашена била за нунолетну. Ну ако су мушка деца душевно или телесно са свим неспособна за рад и немају имања, да би се могла отуд издржавати, имају право на издржавање из овог Фонда и после навршеног пунолетства. Докази су уверење лекарско и уверења: општинске и полицијске власти. Али ако би се доцније дознало, да је стање ове деце у толико побољшано, да се могу сама издржавати, или да су до издржавања из овог Фонда несавесним путем дошла, онда ће им се издржавање обуставити, лажна уверења одузети, а издавачн тих уверења предати суду на осуду по прописима казненог законика. Том ће се приликом уједно тражити да суд осуди такву децу на повраћај целе суме, која им је неумесно издата; а ако они не би имали од куд то да накнаде, да то учине издавачи напред поменутих уверења. Члан 37. — Против решења судског може се у року од 15 дана жалити Касационом Суду, како удовица и стараоци малолетне или неспособне деце умрлих свештеника и ђакона, тако и заступник Управе Фондова. Члан 38. — За трошкове, нужне ради управљања овим фондом , вредиће све оно, што је о томе прописано за Фондове: чиновнички и учитељски. Члан 39. — Овај закон ступа у живот од дана, кад га Крал. потпише. Препоручујемо свима Нашим министрима, да овај закон обнародују и о извршењу се његовом старају; властима пак заповедамо, да по њему поступају, а свима и свакоме, да му се покоравају. 11. марта 1891. год. у Београду.

УКАЗИ КРА/БЕВСКОГА НАМЕСНИШТВА СРЕДЊЕ ШКОЛ.Е Указом господе Краљев. Намесника од 21. марта ов. г., на предлог министра просв. и цркв. послова, постављени су : у Богос^довији: за проФесоре : Светолик РамковиЛ, хонор. предавач хришћанске науке у крагујевачкој гимназији, и Стеван М. ВеселиновиК, предавач II. беогр. гимназије; у II. београдс ^ој гимназији: за проФесора Милош С. ДиниК, предавач те гнмназије; у ^рагујевачЈ ^ој гимиазији: за проФесоре: Милан ЈЈељковиК, Михаило ИлиК и Сима ТомиК, предавачи те гпмназије; у београдс^ој учите^љс^ој ш^о<ди: за цроФесора Светислав С. СимиИ, хонор. нредавач у тој школи; у ва<љевс^ој и. гимиазији: за проФесора Коста ПетровиК, предавач пожар. гимназије; у лознич^ој н. гимназији : за проФесора Драгугин С. Јанковић, предавач те н. гимназије ; у смедеревс^ој н. гимназији : за проФесора Драгутин К. Антић, предавач те н. гимназије.

Указом од 1. априла ове год., на предлог минисгра просв. и цркв. послова, постављен је: у I. београдсцој гимназији: за проФесора Лука ЉзаревиИ, директор и проФесор ваљевске ниже гимназије, по молби.

Указом господе Краљевских Намесника од 14, децембра пр. год. одобрено је решење Народне Скупштине, којим се: Стевану Трифуновићу, учитељу цртања II. београдске ишназије, 7 година и 7 месеци, које је провео као привремени учитељ цртања, урачунавају у године дејствителне службе; Мити ЖивковиКу, проФесору I. београдске гимназије, признаје и урачунава у године указне службе и једна година, коју је 1880.-81. школске године провео као проФесор гимназије у Сарајеву, а да не утиче на периодске повишице плате;

ОСНОВНЕ ШКОДЕ Указом господе Краљевских Намесника од 15. децембра пр. год. одобрено је решење Народне Скупштине, којим се: Вулу КостиКу, учитељу основне школе у Божевцу, уважавају и урачунавају у године сталне