Просветни гласник

231

Кратке напомене о том ја сам чинио и пређашњих година у својим извештајима. Овде могу само да допуним своје мишљење. Најглавнији иосао при преуређивању основних школа треба да буде: да се у њих унесу она знања, која су нашем пароду за сад наЈиотребнија, и да се појача српски дух, који је ио садашњим школама јако опао, ма да се силна снага троши око предавања српског језика и истораје. Неговању народносних осећања и идеја главно је место у школи, а нарочито основној, па зато основној школи треба дати могућности да успешно вршп тај свој задатак. Даље, нашем Је народу за сад најиотребније да подигне народну прпврсду, а при остваривању тога задатка велику улогу мора примити на себе и основна школа. Потребу ширег образовања могу младићи кад сврше основне школе подмиривати у вишим школама, а и саморадњом, ако се у основним школама упуте како треба у саморадњи. Да би пак основне школе могле успешно вршити свој задатак у поменутом правцу, мислнм да не би било рђаво, кад би се основна школа поделила на два курса: ириправни и сгручни, од којих би свакн трајао по три годпне. У приправним школама, које би се налазиле у појединим општинама или седима, да се учи: сриски језик, рачун, географско-историјск ) иознавање своје околинс (општине, среза п округа), цртање, иевање, и гимнастика. Српски језик да се учи нрактично, без упуштања у граматику, и да се нарочпто изучавају народне умотворине, у којима је језик најчпстији. Рачун може остаги на оној основи, на којој се налази у садашњим основн. школама, само да се материјал, који је сада распоређен на четири, распореди на три године. А ради бољег географско-исторпјског иознавања своје околине, да буде обаиезно да учител> у трећој годипи пропутује и проучи са ученицима целу околину (округ). Вештинама да се подигне важност, и да се огласе као обавезни предмети. Деца, која би желела да продуже учење у вишим школама, могла би из приправних основнпх школа прелазити у варошке средње школе (гимназије, реалке и стручне школе); а сва остала деца, која на тај начин не нродуже школовање, да буду дужна продужити учење у среским стручним школама. Овај принравни курс могао би бити заједнички и за мушку и за женсну децу. — Стручне основне школе, као наставак приправних, да се

нодижу по срезовима колико где буде потребно. Оснм језика, рачуна, народне историје, географије и поменутих вештина, да се у овим школама уче опе гране народне привреде, које су ком крају потребне. Те школе треба да буду интернати, и да пмају све што је потребно за практичан рад и нримену онога што се у школи учи. Женске школе треба одвојитп од муших и ирограм за њпх удесиги према потреби и задпцима нашега женскиња. Уз оваке школе треба основатп и књижнице, којима би се служила околина ради проширења свога образовања. Зграде како за приправне, тако и за стручне школе да подигае држава, ; тако исто да набавља и све школске потребе (осим ђачких). Трошкове око овога држави да накнађују онштине, срезови и окрузи нрнрезом. Корист од овако уређених основиих школа била бп поглавито у томе, што би се имало могућности, да се одмах применп п у практици оно што се у школи учи теоријски. Старањем пак државним око подизања зграда и набавака школских потреба постигла бп Се једноликост, које по садашњим школама нема. Многе незгоде, које садашње школе трпе, долазе отуда, што општине нису V стању да набаве својој школи све што треба на време. Као год што деца, која су остављена да им родитељи сами иабаве што им за школу треба, остају често и 6е:< иајпужнијих потреба, јер богаство њихових родитеља нпје у новцу, него већином у непокретном имању, па су новчано ипак оскудни, — тако псто остају несиабдевене потребама и школе, које очекују да нм школска општина све набави, јер је готово правило да су општиае слабог новчаног стања. Данас је врло обичва ствар, да школска онштина баш онда нема новаца, кад се појавн потреба да се школи што год пабави. У такнм се случајима обично одлаже набавка до бољих прилика (које по негде никако и не наступе), а не обзире се ни мало на ш гете, које школа због тога мора да претрпи. Све, пак, ово могло би се отклонити, кад бн држава узела на себе набавку школских потреба. 31. јула 1890. год. у Крагујевцу Мшшстру поиизни, Милорад Петровић. директор књајкев. н. гимн.