Просветни гласник

0та1бе у србији за време владе деспота стевана лазаревића

233

ђао и г. Љ. Ковачевић, кад је ииоао своју знамеииту студију «Десиот Стеваи Лазаревић за време турских међусобица (1402.1413.)," којом је хтео «да, на осиову до сад познатих извора, докаже, како је неправедно мишљење неких историка — а така их је већина — да се Стеван, у тих једанаест година, показао као врло невешт државник." ') Кратак преглед политичког делања деспота Стеваиа најбоље ће нам иосведочити неоснованост ирекора ранијих историка, а уједно ће нам олакшати разумевање књижевних прилика, какве бејаху у време владе љегове. По природи догађаја, који су се збпвали за време владе деспота Стевана, могла би се она згодно иоделити у три одсека : ирви бп трајао од битке на Косову до битке код Ангоре; други од би гке ангорске до 1413. године, када је, помоћу деспотовом, султан Мухамед, савладавши свога брата Мусу, сео на турски престо ; а трећи би трајао од тога доба до смрти деспотове 142,4. године. Страховита битка на Косову, у којој су Турци, главом свога султана. искуиили иобеду над Србима, учинила је и на њих велики утисак. Осетили да имају носла са себи равнима — па с тога и нису, после победе. напредовали и даље, него су се вратили, да доцније, иутем преговора. утврде погодбе мира. Мир би доиста и утврђен под ногодбама. које су доста тешко пале Србима. Морали су примити васалске обавезе и обећати, да ће плаћати Турцима данак у новцу и да ће их са одељењем војске иомагати у свима њиховим ратовима. Деспина, по народној песми Милева, најмлађа кћи Лазарева, отишла је у Једрене султану за жену ( ,као залога овога мира." Деспот Стеван. п ако још млад. већ је у то доба номишљао на начин, како би се извукао нз овог тешког положаја, и природно је што је онда номпш .Бао на Угарску, као на савезника у борби противу Турака. Да је он доиста покушавао и да изведе што је смислио о зближењу са Угарском, сведочи нам сам Константин у своме делу о жпвоту деспота ( тевана, у коме нам казује. да се нашло међу српским племићима, који су потајно 1 ) Љ. Ковачевић, »Деспот Ст. Дазаревић за време ту])ских међусобица.* Отаџбиаа књ. 5. стр. 664. просвктни гдасник 1891.

издали султану овај нлан деспотов. Осведочивши се о овоме издајству, деспот је издајнике строго казнио, па је после, по иричању Константинову, отишао сам у Цариград, да се оиравда код султана. Кад је у томе успео, вратио се у Србију, у којој није све ишло, како су захтевале потребе земаљске. Одмах после Косова настао је међу Лазаревићима и Бранковићима спор, који је још више убијао наду, да ће се икад моћи изаћи из тешког положаја, у који се запало. Унутрашње стање ондашње обележено је било међусобицама, које су држале земљу у непрестаној трзавици. А примљене васалске обавезе нагониле су српске владаре, да се у врло честим ратовима, раме уз раме. боре уза своје непријатеље, као њихови савезници. Овако је незгодно стање трајало кроз цео први одсек владе Стеванове, све до битке код Ангоре, 1042. године. У овој је знаменитој битци задат страховит удар турској царевини. И ако бројем надмоћнији, Турци у овој битци подлегоше, а султан са целим својим двором допаде ропства татарског, у којем и умре, не могући подиосити срамоте. Пробивши се кроз редове непријатељске, јунаштвом коме се и сам Тамерлан дивио, деснот Стеван је успео да се дохвати Европе, и ту је. у Цариграду, врло лепо примљен био од цара византијског. Познавајући из рођеног искуства слабе стране турске и видећи овај страшни пораз њихов, деспот се још у то доба решпо, да промени правац своје политике ирема Т.урцима, те да на западу потражи ослонца у борбп противу Турака за одржање државне самосталностн. Битка је ангорска, као што се види, била од врло корисних иоследпца по Србију и десиота. Обрт, који је настуиио после ње, Константин казује овим речима: аОтв здћ же и иорабоштешш свобождаеп. се. вшшниимб промисломв. гакожс и самв в1> зав1л"1'. град !)Сц1 ;м1» гего же СБЗдавБ даст!», пишетБ кже отв Косова порабоштеш. обшб исмаилитБскомоу гезнкоу, донБД г ћже прииде царБ ПерсомБ и ТатаромБ и раздроуши тћхБ и мене отб сихб роукоу 6огб милостиго сво1€1о свободи.» ') Попгго је срећно, како је могао, помоћу угарском. нспливао из уну') Константин Фил., Живот деспота Стевана. Гласник ХШ. стр. 272.