Просветни гласник

235

30 #

погодбе за иобољшање и јачање материјалне снаге народне, јер је народно благостање врло је добро .деспот поимао ■— најбитнија основа живота његова. У реду послова, које је, овоме тежећи, извршио, најважнији је поред повластица датих уговором Дубровчанима, што је иренео своју престоницу у Београд, и што се састарао, да од њега створи центар трговачки, давши му разне иовластице, којима је олакшавао промет и полет трговачки и осигуравао трговцима што већу добит. Јасна је његова тежња, да у својој земљи створи пијацу за производе своје земље, а тој се тежњи и данас признаје не основаност него — неопходност. У овоме је он толико успео, да је Београд био доиста „радост и нонос срискога народа у нрвој иоловини XV. века." 1 ) Углед, који му је својим старањем стекао деспот Стеван, привлачио је у њ најбогатије људе из целе Србије. Кад будемо доцније разматрали садржину животоииса деспота Стевана, који ниса Константин Философ , имаћемо прилике, да се боље иознамо с једном врло леном, али доста тамнога казивања главом, посвећеном подизању и улепшавању Београда. За сад ћемо само наноменути. да је деспот подигао у Београду митрополију, велику и сјајну зграду, окружену зградама за духовнике и „ввсакими садн оукрашена различБнак садовит св многнимб достокинигемв." 4 ) Сазвдао је једну цркву у «иеривоју }) на «слаткој води," болницу и у њој цркву и „насади садовшл ввсакааго избранааго плода." Утврдио је град са седам Фортица, подигао утврђено пристаниште, за које Брокијер каже, да се затвара гвозденим ланцима који полазе од кула што бране улазак. У њему се могло сместити до 20 бродова. Поред овога посла, утврђиван^а Београда, који је, у главном, извршен још у другом одсеку његове владе, отирилике између 1405.—-1407. године, деснот се у овом трећем одсеку своје владе иоглавито старао око тога, дау својој земљи утврдп мир и ред, н осигура правду, а то су најјаче ногодбе за рад, којп је основа п извор народном благостању. Основаност овога тврђења најбоље нам исгиче Брокијер, који је, као уман ') Чеда Мијатовић: Деспот Г Б. БранкоииБ, с*р. 85. г ) Конет. Философ : Живот деснога Стелааа Дазаревића, сгр. 28?,

човек и син богате Нормандије, био потпуно надлежан да суди о нанретку једне земље. «Оставивши Крушевац, иише он, пређосмо Мораву на скели и уђосмо у државу деспота од Србије, красну и добро насељену земљу.... Путовао сам низ Мораву и изузевши један кланац, који држи од нрилике једну миљу и који долази отуда, што се нланина притисла уз реку, имадох добар пут кроз кршан и добро н.асељвн крај. Другог дана имадох да путујем кроз шуму и по блату. Него и поред свега тога, ова је земља тако красна, како само брдовити крај бити може.... Пуна је села и сваку аотребу ту намирити можеш." ') Ова се тврђења дивно слажу са оним, што нам Константин нрича о српској земљи у уводу свога дела о животу деспота Стевана. «И сшл оубо (тиче се српске земље) —- вели Константин, — не твчиго но об г ћтованћи онои точитб медБ и мл г ћко, нб ккоже четБ1ремБ временемБ и вбздоухомб вб Себћ ВБСИрИКМБ СБОуЗБ им г ћти и из себ г ћ ироЧИИМБ ИЗБСБИЛаТИ. Не бо ВБ ВБСћи ВБСеЛКНБи г ћи обр г ћсти мјстб вБса благак вб гедино СБбравБ им г ћти и по в1,с г 1 н1 странћ, нб нћкак\ отб чести И вб нћКНИХБ М г ћсТ'ћХБ, ВБСТОЦћ оубо и западћ, сћверћ же и к>з&, кхкоже зрители!« землБНБШ глагологаахоу и видћхомБ."' 2 ) Па после овога ређа обиље у злату и сребру, којих су источбники много чбстбнн и илодбнн, толико ВБЗра стамштиихБ гелико что исчрБпагемо, и акоже источбници исчрБпагеми сладБчаиши бБ1ваштБ.» Ј Ј По Константинову тврђењу, српска је земља била, сем богатства у рудном благу, 4 ) пуна грозних винограда, разноврсних птица, красне траве. ((РазботћваготБ бо вБсегда красБнак\, нб тбчиго поустннн; странБ! тош нб и на сел»ени1Л, нр г ћмножбство нлодоносбннихб ВБсћхБ, рнбБ же И ВБСаКНИХБ ПОТрћбБННИХ1|, ИХБЖе господб нрћдастБ чловћкомБ вб наслаждеииге изобилБствик\, и вБса гелика покори иодб ноз г ћ ихб 1 ) Цитат у делу МијатовиБену »Десиот Г Б. Браиковић* св. I. стр. 83. -) Конст. Фидософ , »Живот Деспога Ст. Лазаревића*, стр. 250. ;! ) 1(1. 11)1(1., стр. 257. ') 0 овоме нам богатсгву ирича грк Кристооуд у своме опису ратнот нохода султапа Мохамеда 11. ирогиву Б. КраиковнКа, ,(1а88 ћи ]_1апс1е (Јег Вег1)1еи ОоК! ии<1 8ј]1>ег 1огшНсћ (1ет ВоЈеп ен1бргт^е ше аиз паШгЦсћеп уие11ен; ићега11, % уо 1штег шаи пасћ§гаћ1, 1ап(1еп 81е гекће ип(1 ргасћ1Уо11е Ба^ег уоп 6о1(1 ии(1 ВИћег (Ие тасћИ^ег 8е1н (1ез ате ћегићш1еп бгићеи 1ш11еп8.* Конст. Јиричек. I) 1е Нап(1е1з1га88е ип<1 Вегздаегке, стр. 4 :Ј