Просветни гласник

250

паука и

настава

тврдо озидана и. снабдевена мазгалама Ко год хоће да путује из једног среза у други, мора ту да поканге свој пасош. Без пасоша не може се туда проћи. То вреди не само за стј анце но и за Вошњаке. Иза касарне на реци Дрињачи, која је мало мања од кашега Ибра, начињен је тврд мост, 60—80 метара дужине. Мост је врло широк Мосту је иатос од дрвета, али стоји на 3 озидана тумбаса. С оне стране моста на десној обали Дрињаче налазп се хан, где је требало ручати. Жандарми нас не зауставише, вал^да с тога, што смо имали службенога вођа, једнога шумара, .ЈозеГ Кга1ге1, Немца из Тиролске. У Дрињачком хану био је наш први одмор овога дана. Све ствари не скндасмо с коња, да се не би око новога товарења оиет забавља.ш. Како беше већ скоро подне, то одмах наредисмо да се руча. Крчмарица у Дрињачкоме хану Немица је, чак из Тиролске. Она нам спреми нешто чорбе. а мп смо имали у торби нечења и јаја. «Ко носи не проси." По ручку изађосмо иред хан на одмор. Дрињачки хан лежи на раскрсници два друма: један иде уз Дрину право на Сребрницу, а други десно води преко Р1ове Касабе и Власанице у Сарајево. Овим другим путем продужили смо ми свој пут по подне. Одавде до утока Дрињаче у Дрину нема више од 1 'ј., километра. Док смо се ми одмарали, Јуришић је са шумаром ишао до утока Дрињаче и прикупљао биље. Кад надође. Дрина, па удари успор у Дрињачу, сва су ноља до Хана поплављена. Дрињача з^во се рска и механа на друму, а село — Косјерево — лежи у брдима. Њега су опколила ова брда : Земајевац, Клупци, Стражевац, Лепа Чука и Горобаљ. У Горобаљу још стоји биљег од рада инжињерскога, који су премеравали и катастровали Босну. По ручку продужисмо пут у десио Новој Касаби. Пут пас је водио све уза саму Дрпњачу. С леве стране остаде село Мостарић, а с десне Лешје. МостариН се по мало види, али Лешје заклонила лешјанска стена, која се надвила над Дрињачом, као да хоће у њој да се огледа. Лешјанска стена врло личп на ласовску стену у црноречком округу.

Иза Лешја дођосмо до испод Кушлака. Овде утиче Јадар у Дрињачу. Вода на том месту тако шушти као оно на Дрини код Злохођана Идући уз реку Дрињачу пролази се кроз дивну клисуру, која је састављена од једрог кречњака, који веома подсећа на наш вапнац из Топчпдера. Као и свуда у до сад поменутим кречњацима, и овде фосили нису нађени. Пошто се ова клисура иређе, на левој страни од пута у брду, велика је маса кварцита, који ускоро престаје, уступајући место кречњаку и шкрнљцу, са нешто мало црвена пешчара. Пре него што би се ушло у нову кречну клисуру која траје '/ 4 сата, поново се јављају кварцит и црвени пешчар, а при дну брда Кушлака избила је и једна громада сернентина. Он те у процесу распадања, и већим је делом преобраћен у баспит. Од утока Дрињаче па све до састава Јадра са Дрињачом, и то на левој обали њеној расту ове биљке : Еапипси1аз герепз В.; ЕшипеиШз аст В.; Вагћагеа уи1§ап8 Б.; 1)1ап1ћиз сар1Ши8 Б. 0 ; Ма1асћшт адиаМсиш Гг.; СуИзиз сарНаЈпз Јасс!-; АзЈга^Пиз сгссг Б.; РЈзит агуепзе Б.; БаШугиз зПуез^пз В.; ВаШугиз Арћаса В.; Ргипиз сћатееегазпз Јаед.; ЕрПођЈит зр1са!;ит В.; Опсеа ћНеНапа В.; бсЈегапШиз аштиз В.; Баисиз саго!а В.; (Мауа §тап(1Шога В.; Не<1ега НеНх В.; Сга11ит зПуаЛсит Б.; В1рзасит 1ас1п1а^из В.; 8оН(1а§о У1Г§аигеа Б.; Шацо т1шта Б.; В1(1епз 1гЈраг1На Б.; ТапасзШт ти1§ - аге Б.; АгкеииаЈа ти1§'аг1з Б.; 8епес1о егис]!оНиз В.; Варра пппог 1)0.; Сатрапи1а АУекпгН II 'пв'.; бутрћуПпп оШе1па1е В.; Ри1топапа оШстаНз В.; АЈгора Ве11ас1опа Б.; В1§'НаНб ЈаеУ1§а1а Б.; ^ереЈа пис1а В.; Рпти1а асаиНз Баес!.; 0уе1апеп еигораеит Ј ј.; Ј ^удопит сопуоЈуи1из Б.; Штиз еатрегЈпз 8т.; 8аћх Гга^Шз Ј ј .; 8аНх а1ђа В.; 8аНх ату§'ЈаПпа Ј ј. и све трп врсте тополе; АНзта РЈапЈа^о Ј ј .; ВигиЈа Гогзкеп В0.; Виги1а дгатЈМога 00.; Бас^уНз §1отегаЈа В.; 8 сј1ореп(Јпит оШслпагиш 8т. Кушлак је једно од најлепших места што смо на овом путу у опште виделп. Пређе је водио пут горе висом поред села Кушлака. Аустријанци су га спустили поред Дрињаче и Јадра. Он је усечен у стену, у којој стојп урезано: Оећаи!; 1888. Куш-