Просветни гласник

254

наука и насгава

на ногама местве. Лица смеђа. обријана, бркова малих танких, без зуба. Али чибук или је у устима или иза врата. Презива се «Беговић". Кад га зачуђено запитасмо : «3ар ти беговић!" он ноносито махаше главом у знак потврђивања, причајући о сили својих старих. Ми одмахнусмо главом. Дакле тако изгледају нотомци оних, који се бојаху: Бога мало, а Цара нимало ! Њих три заједно приближише нам се, да склапамо рачун. (НАСТАВИТ>Е СЕ)

МЕОТСКА ЕТАЖА (нов КАТ ТЕРЦИЈЕРНЕ ФОРМАЦИЈе) од Светолика А. Радованови1.а (Наставак) Настуна и по трећи нут позитивна Фаза Средоземнога Мора : море се шири и захвата Басен Роне и многа места око данашњега Средоземног Мара, нружа се на Исток до Коса и у Ђеновски Залив, који је по свој прилици у ово доба постао. Према данашњем обиму Средоземнога Мора изгледа ово III. медитеранско море врло мало, међу тим, кад се узме на ум, да су Егејско и Црно Море доцније ностали, и да је за време конгеријске етаже Средоземно Море било ограничено на најмањи нростор што га је икад захватало, онда се увиђа, да се и у овој малој трансгресији, особито иосле једне коитиненталне енохе, као шго је била за време конгеријске етаже, 1 ) јасно огледа такође једна позитивна Фаза Средоземног Мора. У исто време имамо на конгиненту европском многобројна и махом велика језера, у којима се таложе творевине с веома иолиморфним слатководним Фаунама (левантска етажа). Творевине, које су се стварале приликом негативне Фазе Средоземног Мора иосле III. медитеранске етаже, не нознајемо, пошто их Средоземно Море непрестано прекрива. те су нам неприступне. На континенту пак стварају се кроз цео горњи плиоцен левантске наслаге. 1 ) Види : М. N е и т а у г, ТЉег с1еп §ео1. Ваи (1. 1пзе1 Ков, ићег <Не 6Ие<1егип§ <1. јип^егМаг. Втпепа1)1аг. <168 ДгсМре18. Бепк8сћг1Леп (1. к. к. Акаскгше. ЛУјеп, 1879,. ХБ.

Пре но што ће на континенту наступити оне интересне метеоролошке прилике, које донеше „ледено доба", јавља се у Средоземном Мору још једна нозитивна Фаза, што се нарочито огледа на обалским линијама. Наступа и ледено доба : Фауна IV. медитеранске етаже добива госте из северних крајева, какнн данас живе око Гренланда ; од ових нових типова већи део изумире, а остатак се размешта по хладнијим регионима Средоземног Мора, где се и до данас одржао. И кад се извршише све оне разнолике мене леденога доба, те клима поче добивати мало по мало карактер сличан данашњем, и кад се створише Црно Море, Мраморно Море, Егејско Море и Јадранско Море, те Средоземно Море доби данашњи свој облик, онда отноче у геолошкој историји Европе V. медитеранска етажа, која је потпуно идентична са стратиграФским одељком „садашњост."

На полуострву Крчу константован је, поред других неогенских творевина, један особити кречњак {«керченскш известннкл ®ј, коме се дуго није могао дознати прави стратиграфски значај, и који је, на нослетку, дао повода поставци поменуте нове етаже. Неће бити- с горег, да се прво изближе упознамо са стратиграФским и палеонтолошким каракгером овога кречњака, онако, како је то Андрусоз нредставио у свом делу «Керченскш известнакБ и его Фауна." ') Крчки кречњак лежи на сарматском кречњаку, у коме се налази МепгЉгатрога геПстит И. уаг. 1ар1с1оиа Ра11. у великом мноштву, а прекривају га конгеријски слојеви, те према томе излази, да је: 1). или каква творевина из најмлађег сарматског доба, 2). или из најстаријег понтијског и 3). или да се стварао за време, које је иротекло од свршетка сарматске етаже па до трансгресије понтијског басена, у коме су се стварале конгеријске наслаге. На основу расподеле Фосила могу се у крчком кречњаку разликовати три хоризонта: а). Доњи хоризонат почиње обично слојевима глине и глиновитих лапораца, који су час доста танки, час доста дебели. Овде су нађени на једном месту многи егземплари х ) Штампано у »Зац. Имп. Мин. Обхц.* XX VI., 1890.