Просветни гласник

2 (ј 4 нлукл и

део тога успеха има ое приписати и самом закону о основним школама од 31. децембра 1882. г„ у коме је први пут изречено начело обавезног школовања. 2. Кад упоредимо поједине округе, како су напредовали у погледу школовања свога подмлатка, наћи ћемо.*) а. да су најбоље напредовали окрузи: ииротски, тоилички, црноречки, крушевачки, иишки, врањски и руднички. У пиротском се округу број ученика за 10 година скоро учетворостручио (3.76 пута увећао); у топличком и црноречком више но утростручио (3,40 и 3 ,32 пута увећао) ; у крушевачком, нишком и врањском се утростручио (3,02; 3,01 и 5,99 пута увећао), а у рудничком округу свака је стотина ђака порасла на 293. — После ових седам округа долазе ових шест, где се број ученика два и ио иута (и нешто мало преко тога) увећао : иодрински (2,70 пута). смедеревски (2,55 пута), београдски (2 ,54 пута). крагујевачки (2,52 пута), алексиначки (2,51 пута) и јагодински (2,5 0 пута). —- После њих долази ових пет, где се број ученика само удвостручио (или је нешто мало и преко тога претурио): ужички (2 ,28 пута), чачански (2.10 пута), гиабачки (2,08 пута), иожаревачки (2,0 8 пута) и ваљевски ;2,04 пута). — На -послетку долазе окрузи: крајински ћуириски и књажевачки. У крајинском је свака стотина ђака порасла на 186, у ћуприском на 182 и у књажевачком на 175. Што се Београда тиче, његов прираштај износи само 52 од 100. 0ве се ове појаве дају лако обтснити. Новоослобођени окрузи врло су брзо схватили важност школовања, па су и за првих пет година знатно увећали свој конгигенат у основним школама, који је одмах по ослобођењу морао бити врло слаб, као што се разуме само собом. Што се иста појава примећује и у округу црноречком, крушевачком и рудничком, то је у вези нешто с ратним а нешто с другим приликама, које ће се доцније објаснити. — Београд је свакад имао доста деце у својим основним школама. За го и прираштај, за последњих 10 година, није могао бити у оном размеру колики с.е показао у оним окрузима који

*) У овај прегдед не улазе бројеви ученика V и VI разреда.

НАСТАПА

су, из разних узрока, знатно изостали били у школовању свога нодмлатка. б. За свих 10 година пожаревачки је округ сачувао своје прво место, јер се у њему, као најмногољуднијем, највише деце свакад школовало. Крагујевачки округ био је, у том погледу, ире 10 година на трећем, а сад је на другом месту. Треће је место заузео смедеревски округ. који је пре 10 год био на четвртом, а пре 5 год. на седмом месту. На четвртом је месту нишки округ, који је нре 10 год био тек на седмом месту. Значајно је, како је овај округ год. 1884. извојевао себи друго место, које, као што се види. за других пет година није могао одржати. Од 1884. год. шабачки је округ на пегом месту, а дотле је био на шестом. На седмом је месту београдски округ, који је 5 год раније заузимао осмо, а пре 10 год. чак једанаесто место. Са свим или с незнатним изменама задржали су своја месга окрузи: јагодински. ужички, алексиначки, подрински, врањски, топлички, и др. —• Што се Београда тиче, он је сишао са свог другог места на шесто. 3. Повећање целокупног броја ученика. о којем је реч у тачци под 1, било је распоређено ио разредима овако: а, Године 1878.-9. било је на крају шк. године у I разреду свега 13354 ученика. После 5 год. тај број није порастао^ више но само за 1526 ученика, а за других 5 година још за 4209 ученика; свега за 10 година. за 5735 ученика. Усредњуруку. не долази на годину више но по 573 ученика. б. У II разреду напредак је знатно повољнији. Место 5671 ученика, колико их је било у овом разреду на крају 1878-9. шк. године. показује 1884. година 10761. а година 1888,-9-та 14931. За првих пет година, број се ученчка у овом разреду скоро удвостручио, а за других пет година свака је стотина ученика порасла на 263. У средњу руку долази на годину по 926 ученика прираштаја у овом разреду. 6. Још већи напредак налазимо у трећем разреду. Године 1879. није било у овом разреду више од 2993 ученика. После 5 год. тај разред броји 7713, а иосле још 5 год. 12433 ученика. Значи да се број ученика у III разреду за првих 5 година више но удвостручио (— свака је стотина порасла