Просветни гласник

•1АТИНСКИ ЈЕЗИК У ТН И VIII Р. ГИМН.

269

чење коњуиктива у главним речеиицама треба наставнику бар два часа, а на то, да се увери, да ли су тумачење ученици разумели и знају ли му примену, треба му најмање четири часа, дакле шест часова; за тумачење правила о коњунктиву у споредним реченицама и на примену им — истичем, да се о томе ништа није раније учило - треба пајмање десет часова; за акусатив сит 1п Д п Ш уо треба рецомо само шссг часова, а за аблатнв апсолутан само четири часа. Све сам ово рачунао , што сам краће могао. Кад се ови часови саберу изучиће се све, што г. Максић за "VII разред тражи, за 36 часова, а то ће рећи, кад се узму у обзир задаци и празници, јер они одузимљу прилично времена, за два месеца, а то са црва четири чини шест\ кад се 3 !-а, да код нас читав месец дана школске године иде на испнте, дакле седми месец, онда нам остају по оваком рачуну читава три месеца од школске године на понављање свих тих побројаннх правила, и томе се не би имало шта замерити. кад не би код нас недељни часови латинскоме језику били тако штедљиво одмерени, те је, чини ми се, штета, толико времена (читава три месеца) употребити само на понављање, кад се зна, као што је то могао искусити сваки наставннк, да је са свим доста један месец за понављање свега, што се целе године предавало. Из овога излази, да је г. Максић одредпо одвише мпло материјала за учење у VII ])азреду. Но да видшао и ово: да ли је све оно, што г. Максић, из синтаксе за VII разред предлаже. довољно па да се разумеју класнци ? У неколико сам се овога. питања горе дотакао, говорећи о најкраћим иотезима г. Максића. Из онога, шта г. Максић УН-ме разреду прописује, излази, да се не морају нарочито учити различна глаголска имена (партицип, суиин), не мора се посебно тумачити огаИо овНдиа, индикатив, императив, герундиум и герундив, номинатив сит шГшШуо , упитне реченице, негације, коњункције (бар не све) , већ би се то све могло, „јер није важно (!), научити ириликом иревода класика." Ја идем даље и тврдим, да би се цела синтакса могла изучити приликом превода класика, само би онда требало латински језик учити најмање са 8 часова недељно кроз бар 15 година, па да се довољно пажње поклони и тумачењу текста и разумевању синтаксе. Морам искрено и то исповедити , да још до данас нисам у синтакси латинског језнка нашао ништа, што није важно , а чак бих додао , да се уз све побројано мора, што је г. Максић пспустио из вида, изучити још и римски календар, како би се многа места у кдасицима могла разумети, иа и

аросодија, како би се доцније песнпци могли читатн, што и сам г. Максић предлаже за VIII разред. Кад би се дакле усвојио предхогг. Макснћа, било би врло мало материјала за VII разред; непрестано читање примера за правила досадило би ученицима, те се не би све свршило, што треба да се сврши. Рачупом бих могао доказати, да се све остало, по г. Максићу неважно, не би могло изучити уз предложено у VII разреду, а доказао сам како је штетно једнострано учење синтаксе без читања класика, показао сам, како се синтакса мора учити у неколико разреда и да то тако бива и код нас и код туђинаца — па се из свега лако може извести закључак: да сч иредлог г. С. Максипа не може иримити. * Ја не сумњам, да је г. Максић изнео у реченоме чланку своје мишљење о програму за латински језик у VII и VIII разреду у тој намери, да па то пзазове и остале своје другове по струци, и ту је намеру, бар што се мене тиче , иостигао. С тога ћу ја искрено и отворено, нрема своме искуству и знању, казати , како о томе мислим , а напред изјављујем, да не држим, да је моје мишљење непогрешно и најбоље, па додајем: да се надам, да ће и остали другови о томе коју рећп, би ди и<\палА за руком, да створимо програм који ће своме задатку најбоље одговориТ|':-• • • У свима гимнасијама па и у нашима овако се учи латЕнски језик: У првој и другој години — наш V и VI разред — изуче се правплни и неправилни облици, а уз њих се проуче и најважннјн, најчешћи закони из синтаксе у најужем оквиру, јер се без њих не могу правилно разумети облин,и. Ако је свему томе циљ да се после могу с разумевањем читати класици, онда је са свпм природно, што се у трећој години — наш VII разред — одмах и приступа читању којега лакшег класика; но, како има још много важних нартија у синтакси које олакшавају правилно разумевање кдасика, то се у истој трећој години уче уз читање најлакшег класика сва остала правила из сннтаксе, што се дотле нису могла изучити, пли боље рећи системски се изучава синтакса: понавља се све, што је у главноме дроучено дотле, и допуњује се онпм, што је нли изостављано или није никако учено. Но како се не може цела синтакса свршити у трећој години, као што су томе доказ програми туђих гимнасија са 8 — 10 недељпих часова, и како сам се и сам о томе уверио, предајући ове године саму синтаксу са три недељна часа, и дошавши тек до зависнога