Просветни гласник

271

браће нам Хрвата, а прожети уверењем о потреби узајамног упознавања, ми ћемо иокушати да изнесемо резултате научних истраживана хрвнтских академика, који су саопштенм у нздањима «Југословен. Академије знаности и умјетности" за прошлу 1890 годину. Али пре свега држимо да је потребно нагласити, да нам није цил, критички пропраћати сваки прилог, јер се за такав посао, искрено прпзнајемо, тражи јача снага нсго што је наша. У прошлој је годипп Југословен. г.кадеМија издала : ЗГагте, кпј. XXII, КасЈове кпј. ХС1Х, С, С1, СП. — Као п раније јој друге, и ова је књига 81агта пупа разноврсна материјала за познавање и политичке и књижевне наше истораје, Од свију пак прилога највећу пажчу заелужује путопис Марка Ан. ПигаФете, који је, после дугог Тражеља, једва успео пронаћп и користити се п.име г. П Матковић. Досадањим својнм радовима на пољу историјске геограФије, г. Матковић је стекао великих заслуга, које је овај последњи рад само увећао. Путопис је ПигаФетин врло велика регкост у данашње доба, а међу тим је и времепом и садржином врло знатан. У 81аппата је г. Матковић штампао текст овога путописа, који је преписан са лондонског издања од 1585 год., а у Кас1и (кпј. С) штампао је опширан чланак, у коме потање расветљује тај путопис, иоређујући га са Вранчићевпм другим нутописом, у коме је он описао своје друго путовање, на којем га је пратио и М. Ан, ПигаФета. »Сам путопис, вели г. Матковић на крају свога члапка, очптује, да му писац бјеше пскусан и научно свестрано образован путник, кој је, потекав од гласовпте путничке породице, многе земље пропутовао; да је добро познавао гласовите старе и средовЈечне геограФе (Страбона, Плинија, Помп. Мену, Аријапа) и гласовите старије и тадање путнике, премда имена потоњих не спомиње. Врх тога се разабира, да бјеше добро упућен у хисторпју и њезину књижевност онога доба, као и у друге гране тадањег знања и умјења. Паш путописац у опису свога пута нестеже се у расправљању ни на њ, него код сваке земхе, којом је прошао, додаје кратку цртицу о нарави и о тадањем стању њезина тла и народа Путопис пам на даље показује, да му писац бјеше оштроумлн мотритељ, кој је темељито проникпуо, не само у природне одношаје слабо позната пута, тамошњих земаља и народа, него и у различне при.шке осмапског живота .... оииси су му живи н садржином једри, слог прецизан и коректап, приказивање бистро и занимљиво, одликујуће се проницавич схватањем, сигурношћу судч и вјерпошћу описивања. . . . Пигафетин путопис заиста сиада Формом п садржпном мећу најсавршеније и најзнатније путописе по Бал-

канском полуотоку овога доба«. Ето, такав је суд г. Матковића о овоме пугопису и љегову писцу, а отуда се види у једно, од колике је добити по нашу науку, што је овим штампањем створена могућност, да С уде приступан и шприм круговима, који се интересују овим питањима. — Сеи овога у овој су књизи 81;агта штампанп и овп прилозп: Сћготсоп ођвепапИз ргоктсхае Во&пае агдегАтае ог<Ипт 8. РгапсГасГ 8ега [аћ1сг, приопштио Е. Ф. Ферменџин; Оргвг х ГггзосН пећоићо јидозГог; гићоргва и Ргади, одБг. Ој. РоНуке, и Кеде &а б.осшпеп1огит гедт СгкаИае, Ва1таИае е1 81;тота<\ ваесиИ XIII , сабрао пок. Ив. К. Сакцински. * * * Од чланака, којн су угледали света у прошлогодишњим КаЛопГта, не зпамо, који је бољи и важнији. У сваком се расправља по које питање до сад недирнуто у пашој научпој књижевности ; сваки од њих уносн пову светлост у науку. Г.. М. Ваљавец саопштио је у прошлогодишњим КаЛотта три свој.а чланка: 0 рг1<!оо<1и рзаШпа и пећгјет гићор1$1та ћгх>.-8гр. - ћидагхћо-Флжпвћует, Ас1кегђ1 па аћ1, 8 ће, ће, се, 1се и Кајћаиаса, п Ргигов ћ пад1аии и (пох>оЈ-81ошИ8ћот јеггћи. Нас се највпше тиче нрви, с тога ћемо се мало на њему задржати. У овоме је чланку покушао г М. Виљивец да цореди превод псалама у некојим рукописима хрватске, сриске и бугарске реценсије са преводом сгарословенским, какав нам је очуван у синајском асалтиру по издању Гајтлерову. Тема са свнм нова за нашу науку о књижевпости. Чланак је подељен у два дела. У I делу пспитује писац глаголске рукописе хрватске реценспје п долази до резултата, да је превод, у н.има „начињеп по грчком тексту, тј. онај којп је псалме похрватио, хрватио је старословенски превод који је био уде.иен према грчкоме тексту, а тај похрваћени превод преписивали би, незнатно што мењајући, други ппсци". Порздећи-ове рукописе међу собом и са сииајским псалтиром, г. Ваљавец мисли. да су псалми у глаголским псалтирима потекли од једпог прерада старословенског превода, по свој прилици старијега од синајског псалтира и намењенога но грчком тсксту, само што је онај који је ' псалме хрватио завиривао, како мисли г. Ваљевац, и у латппски текст, какав има у римском бревијару, па је где што променио и прилагодио латинском тексту. У II делу испитује писац рукописе српске и ; бугарске реценсије и на крају расправе долази до закључка, да је ирвобитни словенски превод псаI лама био написан глаголским писмом. Тај је пре-