Просветни гласник

41*

ДРУГО ПУТОВАЊЕ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА ДРУГЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Било је већ скоро 11 сахати, а ми се кренули из Касабе у 7. Нигде се не одморисмо Наши вођи рекоше нам да ћемо ручати у хану Магашићу. Наши ученици огладнели, а и заморили се. Сваки час је други ко питао : је ли далеко још Магашића Хан. — «Није, нема ни мрве® био је одговор наших вођа. Свратисмо с пута у лево кроз шуму. То беше пут за Магашића Хан. Још смо ишли добро Ч 4 сахата, и тек у 11 1 ј 4 стигли смо пред Магашића Хан. Ту ћемо ручати. Какво иово разочарање! Магашића Хан то је једна огромна кућерина, као каква грдна сувача , сва од дасака. Само је једна соба на првом спрату олепљена и има два мала прозорчића, кроз која вире нека дечица. У приземном одељењу огромна хана нландују говеда. Ту је пуно ђубрета, јер није почишћено ваљда 10 година. Пред вратима стоји грдна гомила ђубрета то ће бити још старије. У целом огромном хану једна жена. С места смо видели да ту нема шта ни за јело, ни за пиће. С тога обиђосмо хан, па на сред друма поседасмо на неке врљике и опучисмо јести касабскога јарца, јер и ако је био «по турски" испечен, опет не остаде нам ништа др^го но јести га «по српски. и Врло се економисало са оно мало сира што је било у торби. Том ириликом стаде директср причати како је 1870. год. пок. Панчић на врх Столова, више Краљева, нахранио 8 својих ученика, 3 пандура и себе са пола оке сира. Секао је сваком све мале режњеве, па одређивао да се једе истиха. И доиста сви беху прилично сити, а у Панчића беше преостало још парче сира! Тако је било и нама код Магашића хана. Али ми смо добили сваки и по једно читаво обарено јаје. Ручали смо царски. По ручку одморисмо се на ледини. У 2 сахата требали смо да се кренемо из Хана. Али пред полазак зажели Павлови'|, да слика наше вође и Алију, оберкелнера Нуханова , који пође с нама , да нас проведе овуда до Сребрничке цаде. Најпре ГЈавловић инабра место, па њих

шесторо распореди и удеси апарат за сликање. За чудо како су наши пратиоци лепо све слушали што год је Павловић заповедио. Још загледасмо у анероид : 729 м. м. У сахата кренули смо се од Магашића Хана. Најпре се вратисмо на наш друм, па после опет право истоку. За пола сахата у»да дошли смо у Плећево. С десне стране друма код Плећева виде се остаци богумилских гробова. Загледасмо гробове који су доста добро сачувани. Сваки је покривен великим каменом, а чело главе сваки има белег. Око Плећева расту: Ргшшб твШШа И.; 8ес1ит Сереа 1^.; Рћу1о1асса с1есапс1га И. (мурећеи). Од Плећева спустили смо се низ Плећевачку реку. Десно остаде нам Бечева с брдом истога имена, а лево махала Глогова. Мало унапред десно Буљин , а пред нама брдо Осат. Сви смо желели да пијемо каву , па стадосмо запиткивати оберкелнера Алију хоћемо ли скоро коме хану. — Хоће, ете ту има хан Миће Николића од цркве Кравице. — А хоће ту бити каве ? — Мрка капа зла биљега , одговори Мујо. Нема се куд но морадосмо даље. И нада на каву даде нове снаге. Доиста кроз пола сахата добра хода — око 4 сахата, били смо испред једног новог хана. То је био хан Миће Николића. По имену се види да је то Србинов хан. Стара зграда, једна мала колибица, пропала је; нова још не довршена. А и нова састоји се свега из једне врло скромне одаје. Пред ханом беше једна клупа. могло нас је 8 на њу да седне. Ханџије не беше ту, али беше његов неки рођак Прво што заискасмо беше кава. — Има, одговори ханџија. Како смо се тој кави обрадовали ! — Има и „пива." Узесмо једну Ф .тшу ради пробе , па пошто видесмо да не ваља , нисмо хтели пити. Поред самога хана тече Млрушин Поток. П<> обалама његовим расте : Задта ргоситћепз 1 ј . ; СћепоросИит ориИГоНит 8сћгс1. Он се састаје с плећевачком реком и утиче у Јадар. На њихову састанку , а