Просветни гласник

333

44.

У округу

45.

(( ((

16.

(( ((

47.

(( ((

48.

(( ((

19.

(( ((

20.

(( ((

21.

(( ((

22.

(( е

црноречком ■ 11 ,01 р-удничком ■ ■ 9 : 88 ужичком ■ ■ 9,86 нишком ■ ■ 9 ,80 иодринском ■ 9 ,41 књажевачком 9 ,2 5 ииротском ■ ■ 7 ,52 врањском •/ • 5 ,79 тоиличком / • 3,49

58480 53630 117140 123220 56600 57360 70830 6175,0 67450

становника

644 530 1 155 1-208 533 531 533 358 236

ученика

Као што се види нз овог табеларног прегледа, највише се деце школовало у 1878.-9. шк. години у Београду, што је са свим нојмљиво. После Београда долазе окрузи : смедеревски и крајински, па онда : ћуириски, иожаревачки, крагујевачки, шабачки , итд. Три иоследња места заузимљу окрузи: ииротски, врањски и тоилички.

Б. У 1883.-4. школској години:

4.

У Београду

65 ,4 6

85483 становника и

2323

2.

« округу крајинском

29 ,24

83549 « «

2473

3.

« « иожаревачком 25 ,09

184122 «

4617

4.

« « смедеревском

24 ,78

90744 « ■ «

2249

5.

« « шабачком • ■

24 ,64

94362 « «

2326

6.

« « ћуириском

22 ,66

69486

1575

7.

« „ крагујевачком

22 ,47

122018 « «

2742

8.

« « нишком

21 ,23

135600 „ «

2880

9.

« « београдском

20 ,60

89627 « «

1847

10.

« « јагодинском

19 ,35

79943

1547

11.

« « црноречком

18 ,85

64080 «

1208

12.

« « крушевачком

17 ,50

81790 «

1432

13.

« « ииротском •

17 ,17

77922 « «

1339

44.

« « ва љевском ■

17 ,03

100757 « «

1716

45.

« « иодринском

16 ,22

62912 « «

1021

16.

« « рудничком

15 ,40

59149

911

47.

« « алексиначком

14 ,99

68606 « «

1029

18.

« « чачанском •

14 ,50

69162 „ «

1003

19.

« « ужичком

14 ,08

128526 « . «

1810

20.

« « врањском •

13 ,10

67826

889

21.

« « књажевачком

7 ,51

62939 « «

473

22.

« « тоиличком ■ •

6 ,89

73133 « «

504

Београд је и после пет година остао на првом месту, па је за 15 ,56 рго тШе и наиредовао, а тоилички округ остао је последњи, и ако је и он знатно коракнуо нанред. Од округа који су напредовали, на прво место долазе : нишки и ииротски. Први се за 9, а други за 7 места унапред померио, а проценат им се више но удвостручио. Ово се објашњујепоменутим приликама, које су последице вођених ратова и опорављења које је доцније наступило. По три места унапред извојевали су себи окрузи :

црноречки, београдски и иодрински; по два: шабачки и иожаревачки , а по једно : крајински, крушевачки к врањски. Од округа који су свој ранг изгубили, највише падају у очи: алексиначки и чачански, јер је први ударио натраг за 8, а други за 7 места. Ваљевски је округ изгубио 4, а ужички 3 места. По два места ниже дошли су окрузи: смедеревски, јагодински, ћуириски и књажевачки, а за једно место : крагујевачки и руднички. — Међу тим, ни један округ, осим књажевачкога , није у истини ударио натраг,