Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ 35 Ј

ПРООБЕТНИ КОБЧЕЖИЂ

РАЗНИ ЗАШСИ. Како је др. Шлиман учио туђе језике. — У животоиису славног археолога Шлимнна, за кога знамо, да је самоучки изучио језике: енглески, Француски, холандски, шпански, португалски. руски, новогрчки и старогрчки, па најпосле и латински, читамо његово писмо, у којем у кратким потезима прича, како је дошао до знања старогрчког језика : ( (Већ две године бавим се иск.вучно изучавањем старогрчке књижевности. Прочитао сам готово све старе класике летимично, а Илијаду и Одисеју више пута. Из грчке граматике научио сам само облике промеиљивих речи. На изучавање граматичких правила нисам утрошио ни једног тренутка скупоценог времена. Јер видећи да ни један од оних, који су се у гимназијама 8 па и више година мучн.ш изучавањем досадних правила, није могао склопити ни просто писмо, дошао сам до тога уверења, да од оваког метода, којим се школе служе, нема никакве практичне користи. По мојем мишљењу, темељно знање грчке граматике може се стећи само практиком, т. ј. пажљивим читањем класичке прозе и учењем на памет одабраних места. Држећи се овог простог метода, научио сам старогрчки језик као и сваки други жив језик, пишем на њему врло брзо и изјашњавам се на њему без икаквих тешкоћа. Позната су ми потпуно сва граматичка правила, ма да не знам, има ли их у граматикама или пе». М. 8ћо:Лтав1ег — донео је два огласа, којима се у НатрзМге Сћготс1е од 27. децембра, објављује ово : 1.) < ( Тражи се учнтељица за једну малу сеоску школу. Плата 16 Фуната стерлинта на годину, са станом и баштом. Учитељичин муж моћи ће добити пристојан рад као ратарски надничар. Обратити се с препорукама и сведоџбама поштованом томе и том к . 2.) У истом ступцу могао се читати овај други оглас: »Тражи се добра куварица за породицу од две особе : плата 30 — 40 Фуната стерлинга. Тражи се тако исто једна праља, друга собарица, четири боне за сваки посао, покућарке и пет другмх куварица: плата 14 — 22 фунте стерлинга. Обратити се тој и тој агепцијн". Ш^. реЛад.

Каква треба да је критика? —У 5. бр. овогод. ((Ухепса 8 овако је одредио задатак праве критике хрв. нисац Вј. Клаји& : в Мени се у опће чини крптичар према писцу као учитељ према ученику. Ако критичар више не зна од списатеља, слабо ће оп поучити и упутитн онога, којега рад хоће да оциени. Јер главно обиљежје ваљане критике јест, да буде инструктивн а. Једина такова критика јест благословена за књижевност као што је била плодна у Руса критика славнога Белинскога. Инструктивна критика ученога и искуснога човјека показат ће нове путове и смјерове књижевности, она ће залутале духове навратити на прави пут, она ће битн регулатор — или ако хоћете — цензура књижевности. Но инструктивне критике не могу писати литерарна дјеца, него учени и искусни људп, који нису цикнули, већ напредују свеђер с духом времена н рааумију куцање била у млађих нараштајих «

Основински метод у латинској граматици. Пошто је и у нашој отаџбини искрснуло питање о предавању латинскога језика по ооновипском метеду, који г. В. Ма.шна, наставник I. београдске гимназије, предлаже и брани, а г. др. Ј. Туроман, проФ. Велике Школе, наиада и као неуместаи у школској граматици истиче, неће бити с горега, ако у овом препорном питању саслушамо мишљење филолошке секције професорске скупштине у Бечу јод 3. априла 1890. г.), која ,је озбиљно претресала ово важно питање. Дебату о овом предмету отворио је директор Химер, који је у одушевљеној беседи на опште одобравање изнео историју основинског метода и његову корнст у предавању латинскога језика, указујући на лепе успехе оних гимназија, у којима се предаје латински језик по граматикама, израђеним по овом методу. Спомињући правац граматике Голдбахерове, вели, да је противници зову : ( ,с1је аНе МеШос1е тН вргасћллаззепасћаГШсћег Усгћгагпип,5», и додаје : „1сћ §еће ипђеДепкИсћ ш, Лазе с1ег, \уе1сћег т с!ег топ <1еп Ое§пега 8ирроп1ег (;еп \Уе18е ип1:егг1сћ1;е4, тсћ1; пиг П1сћ1;8 аиагјсћке!;, вопс1егп зо^уаг <1еп Ба1ет-1Јп1;ег1псћ1: всћасИ^ћ. Аћег т сНеаег \Уе)зе \У1 гс 1 пјсћ!; ип1егпсћ1;е1;. Оазз ћег сћевег пеиеп Ме1ћос1е сће 2аћ1 с!ег Аизпаћтеп ејпе 8ећг к1еЈпс §е\Уогс1еп 181;, гпиззеп 8е1ћз1; (ће Се^пег 5:и§ећеп ипс! с1езћа1ћ ћаћеп аисћ 8је јеШ сће Аиапаћтеп то§Нсћз1; епУегп1;. У/е1сћег МеШоАе тиза тап &еп Уоггид деђеп, Аег тевеписћаЏИсћеп ос1ег Аег гехп те-