Просветни гласник

ДРУГО ПУТОВАЊЕ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА ДРУГЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

389

Кад сврши приказиваље своје збирке, г. Погачник препуни нам геолошку торбу богатим прилозима, па нас онда понуди да се мало прихватимо. Не дадосмо се молити, јер бесмо, услед пењања уз Кварац, огладнели а још више ожеднели. Уз једру шалу, гостољубиви нас рудар својски нуђаше. Добро се ту поодморисмо, пре него хпто сиђосмо низ једну стрмен до уласка у рудник. Ту се постројисмо «у редове по један", па пођосмо узаним и влажним ходницима поткопа «Три краља" [Бгел Кога§е). Поред среброносног галенита, који садржи 0,12—0,15°/ о сребра, на Кварцу су нађене и жице СФалерита (2п8), од кога нам је лепе примерке уступио г. Погачник. Експлоатацију мајдана предузело је (881. год. друштво ((Босна",^ 1886.год. прешло је у државне руке.

Превалило је већ било подне, кад се једва ишчупасмо од гостољубива старца. Обогаћени са неколико ФотограФских снпмака из околине, које нам уступи наш домаћин, кретосмо се, у друштву с г. Погачником и вођем, у Сасе, куда стигосмо после пола часа, газећи непрестано преко земљишта састављеног од шкриљца. Овај је више кристаласт, него остали, које довде видесмо. У њему је отворено више поткопа, а ту је и Фабрика за туцање и пречишћавање руде, која се одавде извози за Крањску, те се тамо прерађује — топи. За пропирање руде употребљена је водена снага Хаџићеве реке, што кроз Сасе протиче. Одморнли смо се пред прквом св. Петра и Павла, за коју нам рекоше да је некад била манастир. У хладовини испод високих

Рударски је посао од ] почетка систематски рађен. Отварали су се и ширили стари поткопи и галерије, проучавала се у геол. рударском погледу сребрничка околина, изводиле су се хемиске анализе руда у старим поткопима, а тако исто анализовала се и стара тросква, да би се сазнао ступањ тадањег топионичарства; тражена је даљина докле су ишли стари просеци, и најзад чињена су археолошка истраживања. Све је ово довело до веома интересних података. грмова а испред цркве непокретни су столови и клупе за сабор, који се о годовима ту купи. До самих црквених врата узидана је једна плоча са два лика, за које једнн веле да су патрони црквени, а други није него из римског доба. Последње је вероватније. Ликовима су носови одбијени. Рекоше нам да је то учинила некаква девојка; али кад и за што не умедоше казати. Што је веома интересно црква лежл за десетак корачаји далеко од џамије. Ре-