Просветни гласник

\ НАУКА И

НАСТАВА 391

многих места, као Сасе, Кварац и т. д. У XV веку рудник је био час у рукама српских, час босанскнх владалаца. 1417. год. подигнута је у Градини ковница, где су се из «бјелог сребра» ковали новци. Саски су рудари још за дуго остали. Рад је, по Јиречеку, обустављен почетком XVI. века. Прекинули су га нешто због несавршених срестава, којима су се служили, а поглавито због тЈфске најезде. Око три сахата поздрависмо се с нашим гостољубивим домаћинима. Дочек од стране старог рудара и његова усрдност и готовост имају права на нашу благодарност. Хвала им !

коцке. Обично су без икаквих знакова или највише с каквим орнаментским украсом. Мало даље, на граници Коштановића и Присоја. наиђосмо на још једно гробље. Од Присоја већ почеше престајати брегови, по којима се данас верасмо, и уступише место питомој равници, која почињаше мало испред Бјеловца. У Бјеловцу затекосмо наше познанике из Сребрнице на теФеричу. ђ Одјахасмо и поседасмо по трави. У разговору дознадосмо да ово није случајан сусрет, него да су они изашли пред нас, да се још један пут видимо. Пошто иописмо по чашу вина предстојник предложи да се

Сдива 5. Бједовац.

Појахавши коње у исто време, кретосмо се: они на једну, а ми на другу страну. Несташни шумар — велики контраст према зворничком — беше после доброг ручка још несташнији, те у смеју и шали не осетисмо како одмицасмо. Пут с Градина водио нас је све низ реку. Тај је пут трасиран, али још није насут. У Коштановићиуа наиђосмо на богумилско гробље, које се на први поглед разликује од осталих гробља по нарочитом облику надгробних спом^ника. Већина има облик мртвачког сандука с поклопцем. Народ их назива стећцима, а Каниц богумилским саркоФазима. 1 ) Има их и на облик 1 ) Ме ргаеМбЂопвсће Гип(1е ш 8егМеп, 1889, стр. 4.

сликамо. Павловић, који руковаше апаратом, извињаваше се, како нема где да промени експониране плоче. Али се они не збунише, него за час, помоћу неколико губера и поњава, претворише подрум оближње куће у мрачну комору, те се променише плоче. Та је слика сачувана и израђена. Од Бјеловца беше равница до саме Дрине. Тројица наставника (Типа, Павловић, Јуршиић), који су од јутрос пешачили, појахаше коње па одмакоше од друштва дошавши у Михаљевић раније од осталих, где су затекли г. Мих. Марковића, среског начелника, с једним жандар. потпоручником. Он беше црешао на босанску страну, да дочека свог школеког друга, нашег дирек-