Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

Тумачење виђенога Неки мпсле да дете, чим у опште разликује поједино што гледа, ,сва тела видп као наслпкана на једној новршинц« ; да оно још ништа не види на пољу, ван свога ока; да је несумњиво, да оно није у ставу да примети примицање, покретање какога предмета себп; да је његово впђење само тамно осећање светдостн и мрака, и да прст њему иагледа као тамна пега на светлом догледу, а не као нешто издигнуто, испупчено на слиди. За прво време ово је тачно. Али већ у другој четврти године није тако; јер тада виђење није »само тамно осећање светлости к мрака«: прво с тога, што се још раније погледне линије конвергирају, те се управља пажња на поједине тачке на догледу; друго, дете много ранпје пратп ногледом иредмете у покрету, и ако то не чини намерно ; треће, што већ јасно показује задовољство и незадовољство при гледању нојединпх предмета, што је знак да оно већ видп предмете као ограничен нростор бојнпх нли тамних и светлих ноља на догледу. Међу тпм, задуго дете нпје у стању да разноврспе слике, које му се на догледу јављају, тумачи, разуме п употреби: бојне, светле п мрачне, мале и велике; оне, које му испред погледа ишчезавају н ионово излазе, а нарочито дуго траје док му провидност, сјај, огледање и сенка престану битп загонетна чудовншта. У овоме се разликују у учењу виђења одојче са здравим чулима 'од онериранога слепорођенога, којп много брже научи, због обилатијег свога искуства пипањем, да виђено тумачи. Ради објашњења ево неколико носматрања о тумачењу чешћих мрежичних слика код детета: 6. месед: кад се пред дететом маше главом, оно је задовољпо, смеши се и испружа руке. Кад виде моју слику у огледалу, одмах се окрете мени, као да хоће ту слику да сравни с орпгиналом или да се увери како су ностала та два лица. 7 месец: страно лнце зачуђено гледа више од мипута, што значи да већ разликује да је страно (тумачи одсликано на мрежици). 8. месец: највећу му пажњу изазивају Флаше : мале за сисање млека, винске п водепе. Распознаје пх на 2 — 3 метра растојања, трајно их Фиксира п хоће да узме. Овај интерес и распознавање је отуда, што дете добива храну из таких Флашица, често и.ч виђа II пипа. 9. месец: всто то бива и с предметима осгалнм, које дете чешће близу виђа п пипа, као и са свима, којн су с овима слични. Сад све више обраћа пажњу и на друге предмете п појаве у близини, нарочито одмах окреће главу вратима, кад се отворе илн затворе, и пажљиво дуже посматра нове предмете, који се крећу пли их држи у рукама. 10. месец: видне утиске који имају свезе с храном најбрже и најтачније разазшје. С раздраганим изразом лица дете посматра, кад му се храна припрема. 11. месец: Будно дете не може ни неколико трепутака да мирује, нарочито очима и главом: свакога, ко дође или прође, хоће да Фпксира.

Све ово показује нам кад које видне утиске дете разликује од опало ттога, му је надогледу, т. ј. кад почиње поједпно да видн, те му више не нзгледа све, што се на догледу налази, као нека светлост или тама. Из нретходнога видимо кад оно почпње разликовати лица, светле н велике иредмете, који се крећу, од осташга, што му је предочима, и распознаватп их. Сад ћемо навестн неколико носматрања која пам казују — п ако су из доцнпјега доба—како дете врло мало разуме те нове утиске, како је још мало сиособно да тачно протумачп оно, што види н од осгалога разликује. 15. месец : дете впше пута, машући се за иламен од свеће, не испружи довољно руку, а кад му се приблпжи оио право у пламен ; а доцније никад више. 16. месец: нрн кунању дете се маша за млазеве од воде, који се праве цеђењем сунђера над њнм, као да су то копцн, на се чудн кад нх не може да ухвати. — Исто то у 17. месецу с днмом од дувана: пружа руке и хвата га. Дакле и сад су још непотпуне нредставе о удаљењу н телесности (телима). 18. месец: прп приблнжавању једног великог, у црно одевенога човека, на мах се дете утиша, укочено га гледа читав мпнут, бежи оцу и Фпксира тога човека иепомично. Значн дајетај видии утисак произвео страх у њему; шго је престало тек крајем друге године. 22. месец: нови му утисцн свевише привлаче пажњу, а загонетно све више ностаје примамљиво. 24 месец: с великом нажњом посматра животиње, кад се крећу, па п пужеве и бубе, које лагано пузе, а које може лако да прати погледом. По изразима лица впди се, да га све то мало изненађује; да му је са свим неразумљиво, па је и врло уздржљиво, чисто плашљиво према њима. У овоме добу дете више разуме радње и употребу свакојаких алатака, но слике, и ако се у игри неисцрнна Фаитазија показује. Нека деца крајем друге године тумаче круг као тањпр, четвороугао им је бонбона, па чак и сеику свога оца, од које се најпре плаше, још н 21. месеца раснознају као слику. Друга опет много доцннје називљу (нацртан) четвороугао ирозором, троугао кровом, круг прстеном, четирн тачке тичнцом и т. д. Тек после 3. године дете ностаје способно да нознате предмете на артији представи лнннрша илп да их од артије изрезује. Пре то! а овакн покушајн, које дете радо чинп без туђе номоћн, остају безуспешнп. Ретка су деца, која ће без наставе то умети у 4. години. То су реткн таленти с наслеђеном велпком способношћу за схваћање и представљање облика. Пре треће године обично дете не уме ни прпближдо кружиу линију направнти. За једно Једиго дете сазнао сам, да је у половинн четврте годиие, п без нарочите наставе, умело да моделнра животиње од теста, да их црга штаном на неску, да у облацнма внди облпке лшвотињске ; али оно се, без ичијег подстицаја, месецима занимало овом вештином с највећом истрајношћу.