Просветни гласник

критика и библиографија

Р. ЛопаишК поднео је збирну »СгоаИса" за 15. II 16. век, у којима је већина споменика писана глаголицом, а има и ћирплицом и латииицом. Отац Е. Ферменџчн иоднсо је ,,Ас1;а Возпае есс1е81азИса « О овим збиркама није била донета одлука прошле године. Поред већ штампапа а и овога прештампана рада ноједини одсеци академијини прикупљају грађу за Сос1ех сИр1ота1 ;1си8, за Ас1;а сИас1аПа и за традициоџалну књижевност не само српску и хрватску већ п словеначку. Овај одсек за прикунљаље традпционалне књижевности решио је, да у једно сабира грађу и за диалектологију. — Мислим да наша академија треба већп део своје иажње да обрати на прикупљање грађе за традиционалну књижевност н диадектологију, пошто је оиа у средини народа, у ком има још доста и доста неприкупљена блага, а по том да издаје у споразуму с југословенском академнјом, која бп без сумње драге воље уступила прикупљено градиво. У записнику главне скупштине од 4. декембра 1890. штамлан је у целинп говор Фрање Рачкога заст. председника и извештај о раду академијнну секретара Матковића. Рачки је том приликом говорио »0 значењу догађаја изумрћа владалачке породице сасиповцемПетраКрешимира краљем Стјспаном II, како се је у својих посљедпцах у живогу хрватскога народа очитооао кроз сљедеће вјекове. 9 На тој главној скупштини изабранп су за чланове: Иван К. де Роси, надзорник иапинских мусеја у Риму — за почаснога ; Т. Маретић и Блаж Лорковић — за нраве; Коста Војновић, Мил. Шрепел, Нић. Дучић, Т, Ив. Успепски, Т. Флорински, Адолфо Павинскп, Еусебије Ферменџип, отац Фрањевац у Риму, др. Емил Вајр, Дим. Нешић и Ђорђе Златарски — за догшсне. На крају ирвога дела овога одељка јесу некролози Петра Алек. Лавровскога (1827.—1886.) п Јосипа Јиречека (1825. —1888.), Уз кратке биограФије додани су хронологиЈСКим редом њихови књпжевни радови. Не ће ми се ваља да замерити, ако паведем само оне радове ова два покојника, који се тичу нас. Лавровски је писао: ,,0 манастиру Раваници« (Гласник за 1860. годину, књ. XII. нови ред); »Песме хрв. несника Павла Витезовића о Петру Великом« (ЧтенЈн моск. обш;. 1862. књ. 2.); „Поглед ла судбпну књижевности Словена јужних и западних» (С. Петерб. В^домости 1863. година, бр. 79, 81); о Петрановића »Богомили, црква босанска и Хришћаии« (у Новпиама «Москва (1 1867. бр, 174.); ( ,Сриско-руски« (1870. год.) и «Руско-српски речнпк* (1880.); иЦрна Гора и Црногорци 0 (Беседа, 1871. књ. XI.) „Писмо Срежњевском о јужним Словенима"

(Известијјх 2. одељења Акад. Наука т. VIII. 1860.) и оО црквеним делима у Словена аустријских («Духовни Весник. 1 ' 1865. т. X.). Издао је нак »Шитпје кнеза Лазара« ио рукопиоу XVII. в. срп. ученога друштва (ЧтенЈл м. обш,. 1860. књ. 2.). — Јиречек пак ; »О песмама Андрије Качића Миопшћа" (Часопис чеш. мусеја 1853.), ,0 срп. иривилегијама, копгресима и синодима" (Оез1;егге1сћ18сће Неуие 1864.) ; »Развитак југослов. народнога школства са особитпм обзиром на Далмацију® (Срн.-Далм. Магазин за 1867.) II „Јужни Словени 9 , нреглед новије књижевности (Јаћгезћепсћ!; с!ег ОезсМсћ^алуЈззепзсћаП; Гиг 1880. ВегПп). Издао је II. ШаФарика »Историјујугословенске књижевности" н »Рата1ку ј1ћоз1. р1зепт«, а у Старинама XIV.: »Један лист Вука Ст. Караџића и девет листова Јеремије Гагића покојноме П. Ј. ШаФарику". У другом и трећем делу овог одељка је садржај прошле године издатих књпга југословенске академије, уређен по издањима п по писцима. У претпоследњем одељку иабрајају се књиге н новине, као п слике, које су поклоннла разна лица књижници и галерији слика; а у последњем друшгва п заводи, којима академија шаље своје публикације. Ђ. С. Ђ. ЕаД ји§;о81ауеш>ке акаЛетГје гпапобМ 1 Ш!1Је1п08М. — Књига СШ. Разреди филологичкохисторичкн и филозофичко-ју ридички. Загреб, дион. тиск. 1891. — 8°, стр. 229. Цена 1 Фор. и 50 новч У овој књизи Кас1а штампана је ова садржина: ДемограФски нзвиди у Хрватској, од д-ра Фр, Врбанића ; О државном устројству републике дубровачк«, од д-р К, Војновића ; Данашњи трпањски дијалекат, од Матеја Миласа; Парнице нротив вјештица у Хрватској, од Ивана Ткалчића ; Садање стање господарске науке, од д-ра Бл. Лорковића ; О најстаријој лирској и епокој поезији латинској с компаратнвног гледишта, од д-ра М. Шренела ; О постању латинског б -имперфекта и б Футура, од д-ра М. Шрепела. — Овом ирилнком поменућемо, да је д-р Томо Маретић у седници Југословенске Академије, држатој 2. маја, читао своју расправу »Руске и чешке ријечи у књижевном хрватскомјезику*. Усвојој расправи учени академик вели, да, када се 1835. године почео преиорођавати хрватски народ, требало је стварати и хрватски књижевни језик, те су се књижевници у томс свакојако довијали и помагали. Узимали су у помоћ сва наречја, ковали су нове речи, а миоге су позајмљивали од Руса и Чеха, јер су ова два народа била много напреднија у књижевности од Хрвата. Хрватски лексикографи и књижевници нису позајмљивали руске речи непосредно из руских рочника, него су их узимали из српских књига. Са