Просветни гласник

442

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕН5ИЋ

разреда било је и у 1866. години само 64750 наставника, дакле мање него што би требало 10347 учитеља, а кад се урачунају и непопуљена учнтељска места, онда је било свега мање учитеља : 10807. Јако пада у очи умножавање гакола дворазредних с једним и троразредннх с по два учи теља. До 1878. слабо су се ове школе и опажале, али већ 1882. учи.ш се у 11619 таких разреда 682543 деце, а 1886. чак 1,058246 ђака у 18864 разреда. И у четвороразредним л у вишеразредним школама недостајало је учитеља у 1886. — 2087, а у сеоскпм школама у Шлезији била су на 2026 разрзда само 140 2 учитеља. Ма да је било 10807 разреда без нарочитих учитеља, н на тај начин 700000 ђака учило се од учитеља других разреда а не својих, опет је у многим окрузима полажење школа приметно било јаче. У Пруској се сматра разред препуњеним, кад у ви • шеразредној ! кају 70, у једноразредпој преко 80 ђака ; мање испод ових бројева узима се као стање нормално. Не узима сс ни у питање, да лч сваки разред има засебног учитеља, па тако и дворазредна школа са 140 ђака сматра се као нормално стање. По статистици, пз које вадимо ове белешке, седело је од 4,838247 школске деце 2,604874 у разредима нормално похођеним — 54 процента, а у препуним разредима седело је 2,233373 ђака = 46 продента. Око 1882. године процентуално стање поправило се у један проценат, али је ипак у 1886. око 170000 ђака више седело у препуњеним разредима него године 1882. У појединим окрузима број деце у нор ■ мално похођеним разредима пао је на 11 процеита (Минстер), и у самоме Берлину, који у многоме претиче све областн, седело је 14000 ђака у разредима са 70 и више ученика, што није тако осетпо, јер бар сваки разред има засебнога свога наставника Укупно узевши бројеви препуњених разреда овако стоје : 19210 разреда, свакн са 80 — 100, односно 71 90 деце. 5735 разреда, сваки са 101 —150, односно 91 — 120 деце. 590 разреда, сваки са 150 и више, односно 120 деце више (Први бројеви вреде за једноразредпе, други за впшеразредне школе). Или, другим речма, седело је : 1,546366 ђака у разреднма са 81 — 100, односно 71—80 ђака. 600504 ђака у разредима са 101 — 150, односно 91 — 120 ђака. 86503 ђака у разредима с вигае од 150, одиосно више 150 ђака. Свега 2,233373 ђака учило сс у препуњеиим разредима. Овака нрепуњеност разреда чини да се учитељп преко мере замарају или раде недовољно ирема ономе што се тражи за сваки поједини разред. Често се догађа и једно и друго заједно. Школе се, у главноме, издржавају средствима, која се нарочи^о за тај циљ прибирају. Од школ-

ских завештања долази само 7,323641 марака, што је веома пезнатно према главним сумчма: на учитељско и друго особље 75,245144 марке, на друге школске ствари п предмете 41,370504 марке. Учитељ основне школе у Пруској, заједно с личним и државним додацима на го^ине службе, имао је, просеком, 1067 марака у годинп 1886, а године 1878. — 11 02 марке. У варошима је била просечна нлата, између 1878.и 1886, од 1 414 до 1279 марака, а у појединим окрузима падала, је и са 300 марака Погоршање нлата мање се осећало по селима, ма да је н ту, овде онде, било осетпога смањивања. Омањивање доходака, као што се догађало у варошнма, последњих осам година, то је нешто јединствено у историји прускога школства. Врој учитеља увећан је са 600 у седам области (Иеточној и Западној Пруској, ВестФалији, Познањској, Поморанској, Вранденбуршкој, Оаској и Хесен-Насавској)., па ипак су издаци на платс смањени са 834000 марака, место да су пајмање са толико пораслЈ1. У свима областима тражени су јевтинији учитељи. Не узимајући у обзир побрајане области, у којима је сума на плате смањена на стотине хпљада, плаћа Берлпн за свако ново учитељско место 1213, Шлезија 680, ВестФалска 956, Рајнска област 1143, Шлезвиг-Холстпн 1292, а Хоновер 281 марку. Најзад се помињу школски иутеви, растојања између школе н најудаљенијих домова. 131000 ђака прслазе дневпо 3 километра, а међу њима има пх који путују до школе преко 7 километард. Ово се, поред највећега усиљавања, тешко даје на боље мењати. Многи су катуни п засеоци расејанп ; а у свакој малој колонији не може се отварати засебна школа. Ово важи особито за Минстерске земље, за Шлеске планине, Позпањску, Западну н Источну Пруску. Има школских општпна састављених из врло раштрканих места, које се морају затворити. Ово питање о школским путевпма врло је важна околност у школству сваке земље, особито у нас у Орбији. У нас, у планинским пределима, школе су још врло ретке. Које законом, које злоупотребом, збплп смо у школске општипе села која су једна од других врло удаљена. У нас има школа, у које смо сагнали пејач са 2, 3, 4, 5 п 6 сахата даљине. Нека од ове деце јутром долазе, а вечером одлазе. Њих сагире рђаво време: жега, зима, мећава, киша и нагло надошле реке, а често су жртва грабљивим зверовима. Многа седе стално у школи ; стара »општежитија® укинута су, па се та деца гуре и тамнују по нечистим собама, без честите постеље, без уредне и топле хране, без довољнс преобуке, без неге очиње и љубавн и милоети материне. Ово су у нас прави сужници који нису згрешнли ни Богу ни људма ; њихова је судба грозна; убијамо им и душу и тело за науку, често од вредпости проблематичне. Прво се треба састарати за добре, чисте и здраве станове, за уредну храну п преоб> ку, за пристојну негу дечију, па онда их доводити у оваке школе, да стално станују. Па и опда ваљало би уредити, да овака деца два пут месечпо, свакад падва дана, одлазе кућама на милост родптељску, а не да то зависи од саме воље учитељеве, која ту врло често прегони. Наша државна статистика јако бп нас обавезала, кад бп прегледала све наше школскс