Просветни гласник

444

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

чавања, има наиомена и одредаба у државном испиту. Надзор иад етудпјом медецине води савез. По одредбама од 1880. год. тражи се само латински, а ие и грчки. и то толико, да испитаник може преводити Ливија, Цицера, Виргилија и већ читане одељне Хорација и Плаута на матерњи језик.

У већим местима бернског кантона налазе се неторазредне секундарне школе, у којима се класични језици не уче и деца ночињу наставу у пуној 10. години. Ђаци ових завода, ако би после хтели да пређу на вишу гимназију, могу приватно да се спремају из латинског.

I Наотавни план за гимназије и за канховалне школе.

Година ступања деце у школу: иуно десет.

V

IV

III

II

I

Врој часова

ПРЕДМЕТИ

VIII

VII

VI

Лите-

^еа л-

Лите-

:> еал-

Лите-

Реа.1

Лите-

Реал-

Лите-

Рсал-

Лите-

Реал-

рарни

ни

)арни

111]

зарни

ни

рарни

пи

рарни

Ш!

рарни

1П1

Одељак

Одел.ак

Оделак

Одељак

Оде.љак

Одељак

Вера

(2)

(2)

(2)

(П

(1)

(1)'

(1)

(1)

(1)

(1)

(1)

(1)

11)

(И)

(11)

Немач. језпк

6

6

6

6

5

4

5

3

5

3

з.

3

3

37

39

Франц. језлк

6 ј

6

6

6

5

3

4

3

5

3

3

3

3

36

38

Латип. језик

— 1

—

6

—

6

—

6

—

6

—

6

—

30

—

Грчки језик

—

—

—

—

6

—

6

—

5

—

5

—

22

—

Инглиски језик

—

—

—

3

(2)'

. 2

(3)

2

(3)

2

(3)

2

11

11

Талијан. језик

—

—

—

—

(2)

(2) 1

(3)

(3)

(3)

(2)

(3,

(2)

11

9

Рачун

5

5

—

2

—

—

—

—

—

—

15

18

Алгебра

—

—

-2

2

2

9

2

3

2

2

2

3

10

12

Геометрија

—

—

—

2.

3

2

3

3

3

3

3

2

3

12

15

Нацртна геометр.

—

—•

—

—

—

—

—

—

—

—

2

—

2

—

4

Физика

—

—

—

—

—

(2)

2

2

2

2

3

2

3

6

10

Хемија

2

3

2

3

4

6

Природна историја

—

—

2

2

2

2

0

2

2

2

2

2

12

12

Општа исторпја

2

2

2

2

о

2

2

3

3

3

3

3

3

19

19

Земљопис

2

2

2

2

2

2

2

1

1

—

—-

1

1

12

12

Олободно цртање

; 2

2

2

9

2

2

2

1 (2)

■2

(2)

2

(2)

1

16

15

Геометриско црт.

—

-

—

2

—

о

— ,

2

—

2

2

—

10

Писање

2

1 2

9

—

—

—

—• 1

—

—

—

—

—

6

6

Певање

2

1 2

2

1

1

(1)

(1)

(1)

(1)

ј (1)

(1)

(1)

(1)

Н

11

Вежбање

2

2 1 4

2

2

2

2

2

1 2 !

2

!) 2

2

2

2

16

16

Број часова

29(31)

23(31)

31(33)

33(34)1 33(34) 33(41)

31(35)

! 33(43)

32(37)[| 33(43)! 32(36)11 33(43)

33(37)

1

Са знаком () обележени су часови оних предмета, коЈе ученици слободно бирају. Од два језика модерпа, инглеског и талијанског, један се бира. Грчком је замена у (IV.) инглески или талијански. Кад се оваЈ наставни план пореди с наставним нлановима норвешких, шведских, данских, жепевских школа — спазиће се м,!ла варијација, која, као што је. и напред речепо, има основу у локалним узроцима, Ове су пак на једној заједпичкој осиови, а поеле се у вишим разредима деле па два или више одељака — литерарни, реални и трговачко-економни — према потребама земље. Пастава из латинског језика у некима не ночиње пре 12. године, у бернском кантону

тек од 13. Грчки у кантонима бернском, женевском, у Шведској и Данској учи се у четири последња разреда, у Норвошкој у три. Његово је зпање без икачвога утицаја па позпв у Шведској, и кантонима бернском и женевском; а у Данској и Порвешкој важи само за оне, који ће доцније битн богослови и ФИЛОЛОЗИ. Овде нам вал>а да нацртамо и паставни план петокласне еродње школе другога реда — еекупдарне школе — без латинског језика. Можда ће изучавање и ове врсте школа досга допринети, да се питање о нашим средњпм школама, кад буде па дневном реду,,тварније репш