Просветни гласник

ЈЕДАН ПРИЛОГ СРПСКОЈ ЛКЦЕНТОЛОГИЈИ

473

3. Ако је у пот. зтд. 4 на гхрвом слогу, нагласак се не мен>а осем у \ос. 8т§\ и р1. на " и §еп. р1. на вбда, вбде, вбда. 4. Ако је у пот. 8т§. " на првом слогу, нагласак се не мења осем у деп. р1. на А : гљива, гљива. II. Речи од три слога 1. Ако је у пот. зт§. ' на првом слогу, нагласак се не мења: варница, варнице. 2 Ако је у пот. зтд. * на првом слогу, нагласак се не мења: сламчица, сламчице. 3. Ако је у пот. зт^ У на првом слогу, нагласак се не мења осем у деп1. р1., где прелази у ": батина, батина. 4 Ако је у пот. 81П§. 44 на ирвом слогу, пагласак се не мења: јагода, јагоде. 5. Ако је у пот. зЈпд. ' на другом слогу, нагласак се не мења: кадива, кадиве. 6. Ако је у пот. зтд. 4 на другом слогу, нагласак се мења у уос . зт§. и уос . р1 на " и прелази на први слог, а у §еп. р1. на ': старина, старино, старина. Остале тросложне речи не мењају нагласка: Јадранка, .Јадранке. III. Речи од четири слога. Ове речи не мењају нагласка.

Наиомена. Све речи женског рода на а имају у деп. р1. ~ на последњем слогу, а исто тако и на претпоследњем, ако у пот. зт^. немају на ,'оме слогу 4 или '. Кад прсдлог дође пред буди коју реч женског рода на а, он стоји без акцента, осем онда, кад та реч има на првом слогу л . У том случају нредлог на последњем слогу има 4 : поред гљива. Друга расправа Именице мушког рода на еугдаеник 1 ) I. Речи од једнога слога. 1. Ако је на томе слогу л у пот. 8т§;., нагласак се мења на ' осем у уос . зтд. и уос. р1. : стриц, стрица, стриче. 2. Ако је на томе слогу 44 у пот. 81пд., нагласак се мења у 4 : роб, рбба. ') ГласникЂ дружетва србске словесности. VIII, 1856 сгр. 1—61. »Србски акденти.* просветни масник 1891.

II. Речи од два слога. 1. Кад је ' на нрвом слогу у пот. зт^., нагласак се не мења осем у уос . зт§. и р1., где прелази у *: свирац, свирца, свГфче. 2. Кад је у пот. 8т§. л на првом слогу, нагласак се не мења: пенџер, пенџера. 3. Кад је у пот. 81п§. У на првом слогу, нагласак се премешта на други слог од краја : сведок, сведбка. 4. Кад је у пот. зт§. ч> на првом слогу, нагласак се мења у " : старац, старца. 5. Кад је ' на првом и л на другом слогу, нагласак се не мења: разббј, разббја. 6. Кад је " и на првом и на другом слогу, нагласак се не мења: путник, нутника. 7. Кад је 4 на првом и л на другом слогу ирви се нагласак губи, а други се претвара у ': вбјник, војника, осем у уос. где има 41 : војниче. 8. Кад је 4 на ирвом и ' на другом слогу, нагласак се не мења: нећак, нећака. III. Речи од три слога. 1. Кад је у пот. зт§. ' на првом слогу, нагласак се не мења: Бачванин, Бачванина. 2. Кад је у иот. зт^. * на првом слогу, нагласак се не мења: мајковић, мајковића. 3. Кад је у пот зт§. 4 на првом слогу, иагласак се не мења, осем у §еп. р1., где прелази у 44 : сељанин, сељанина, сељана. 4. Кад је у пот. 8Јп§. " на ирвом слогу нагласак се не мења : царевић, царевића. Остале тросложне речи такође не мењају нагласка. Речи од четири, пет или шест слогова не мењају нагласка; само оне , које се свршују на ин имају у р1. " на нретпоследњем слогу: укућанин, укућани. Наиомена. Све ове именице имају у §еп. р1. на последњем слогу л . Тређа расправа Речи средњега рода 1 ) А. С надежним наставком у пот. I. Речи од два слога. \. Кад је у пот. 8т§. ' на првом слогу, нагласак се не мења; руно, руна. Ј ) »Србски акценти.* Чланакг трећЈи. ГласникЂ, дружства срб. словесности. XI. стр. 1—22. 60