Просветни гласник
477
б) ако је основа трооложна или четворосложна, нагласак прелази на претходни слог у садаш. вр., II пређашњем, прилогу сад. вр. и у заповед. начину: куиовати, купујем. У сложених је као и у простих: покуповати. 4. Кад је у инФинитиву нагласак се не мења: веровати, верујем. У сложених " отпада, а претходни слог добива 4 : поверовати. Нааомена. Неки облици имају на неким слоговима по највише ~; тако има садашње време и прилог сад. времена на уметку такође и II пређаш. време и прилог пређаш. времена. Ови слогови нису спомињани, осем кад је на њима који други нагласак, а не Шеста расправа. Придеви 1 ) I Једносложни аридеви. 1. Кад је ~ у пот. 8т§. простог придева, нагласак у номиналној деклинацији мења се на у , осем у једносложним падежима: благ, блага. У сложеној декл. остаје ": благи. 2. Кад је " у пот. 8т§\ простог придева, нагласак се не мења: здрав, здрава, здраво. У сложеној се деклинацији такође не мења: здрави. II. Двосложни аридеви. 1. Кад је ' на првом слогу, нагласак се у номиналној деклинацији не мења: горак, гбрка, гбрко. У сложеној мења се на " : горки. 2. Кад је - на првом слогу, нагласак се не мења: сталан, стална, стално. У сложеној деклинацији остаје исти нагласак: стални. 3. Кад је " на првом слогу, нагласак у номин. деклинацији прелази с првог на други слог, осем у пот. 8т§. и асс. вт^. тазс. зелен, зелена, зелено. У сложеној деклинацији 4 остаје на првом слогу: зелени. 4. Кад је " на првом слогу, нагласак се не мења: љускав, љускава. И у сложенот деклинацији остаје исти нагласак: љускави. 5. Кад је 4 на првом и ~ на другом слогу, нагласак 4 и " отпада у свима паде-
1 ) »АксепИ и аДјеМуа«. Кас! ји§081. акаЛеппје гпаповИ
1 ишје^побИ XIV. стр. 88—110.
жима, који имају своје наставке, а на други слог долази ' : ваљан, ваљана. У сложеној остаје 4 и ° : ваљанн. 6. Кад је " на првом и " на другом слогу, нагласак се не мења ни у једној деклинацији : крвав, крвава, крвавн. Тросложни, четворосложни и петосложни придеви не мењају нагласка. Поређење придева 1 ) 1. Кад је наставак ји или ши сви се нагласци мењају на ": тежак, тежи, леп, лепши. 2. Кад је наставак ији нагласак се мења на 4 и долази на слог пред ији : славан, славнији. Ншомена. У сложеној деклинацији носледњи слог увек има ", зато то неје нарочито ни спомињано.
II. Даничићев свод свију правила о акцентила. Даничићеве расправе, из којих смо у прошлом одељку начинили кратак извод, несу угледале света све на једаред, већ на махове. Али и ако је велики размак међу њима по времену, инак је Даничић још у прво доба ноставио ред, којим ће их израђивати, и начела, којих ће се ири томе држати. У другом свом чланку 2 ) ево шта вели : «. ... јер као што је овај (зс. чланак) наставак на пређашњи, напред споменути, тако ће и за њим — ако да Бог — доћи други у којима ће се овако претресати остале речи, а кад то буде, онда ће се гледати какве акценте добивају речи у иостанку своме и најпосле извести иравила, из којих ће се показати превелика важност коју наши акценти имају не само за целу српску граматику и лексикон, него и за остале словенске језике, а без сваке сумње и за даљу велику родбину словенског народа." И Даничић је заиста у току од 20 година претресао једну по једну врсту речи, али неје доспео, да изврши и последњу тачку свога програма: да изведе главна правила српске акцентуације. У појединим Ј ) »Облици срп. језика - * 1874. стр. 44—45. 2 ) ГдасникЂ друж. срб. словесности VIII. стр. 61.