Просветни гласник

490

НАУКА И НАСТАВА

да би још који дан живота Србији поклоиио. Оне нак старије четири кћери Лазар је удао за ову госиоду: најстарију, Мару дао је Вуку Бранковићу, другу, Јелену, Јелу, дао је зетскоме владару Ђурђу Страцимировићу; трећу, којој не знамо име, за бана мачванског, Николу Горјанског; а четврту, по свој прилици Деспину, за бугарског владаоца Шишмана. 1 ) Тако дакле по историским подацима нема места за новог зета Лазаревог, Милошг» Обилића. Према томе Орбин Лукарић, Дифрен и др. узели су ту вест, да је М. Обилић био зот Лазару по кћери Вукосави, из народног причања, па зпајући да јо кнез Лазар имао иет кћери, а хотећи уметнути у зетове кпежеве и Милоша Обилића, морали су жргвовати неког од нравих зетова, и доиста код Орбина, у родословној таблици, помињу се као зетови Лазареви : Вук Бранковић, Шишман, Никола Горјански и Милош Обилић, а нема Ђурђа Срацимировић Међу тпм најстарији извори који говоре о битки косовској не помињу Милоша као зета Лазаревог. Тек у половини XVI. века, дакле пре Орбина, ирви је ту вест изнео, на основу неког српског летописа, Константин МусаИ, који вели, да је <( Милош Кобилозић (СићЛоуЈсћ) зет Лазарев по кћери Јелени." 2 ) Према овоме излази, да је мисао о сродству Милоша Обилића с кнезом Лазарем поникла почетком друге половине XVI. века, од прилике у исто оно време, када и нредање о свађи Милоша Обилића и Вука Бранковића, па је то после крајем XVI. века Орбин и једно и друго употребио. У оној повести о боју косовском каже се, да је прва кћи Лазарева, Мара, пронаречена Видосава. удата за Вука Бранковића, а друга Јела за Милоша Обилића, па се по смрти Милошевој удала за Балшу Зећанина. Ова Јелена, Јела, биће истоветна са Јелисавком , која се иомиње у народним песмама: Вмно пнје цармца Милпца, У Крушевцу на царевој ку.ш, Код ње сједе српске госпојице, С десне стране љуба Милошева, Јелисавка шћерца Лазарева,

1 ) Рув. Кн. Лазар. 311.

г ) Љ. Ков. Год. X. 271.

А с лпјеве китна Иконија, Вјерна л,уба Бановић-Страхиља. (Б. Петран, III, 313.) Сем поменутих имена Милошева се љуба помиње још и као Даиица и т. д. Што се иак тиче оне вести: да је Милош Обилић васпитан у двору Лазаревом, не знам управо шта да кажем о њој. Али баш за то, што иам и њу први Орбин износи, види се да ју је узео из народног нредања. од којих нека приписују васпитање Милошево и цару СтеФану. Ну не мора онет све и у народном предању бити неистинито и иоегскн иредстав.вено, и шта више изгледа ми, због неких узрока, о,во тврђење народног предања пре истинито него ли измишљено. Знамо да је Лазар био на двору Душановом, па је можда и сам у томе следовао иримеру свога великог заштитника. У овоме мишљењу утврђује ме у неколико и то, што је Лазар, оставши сам п^сле погибије Вукашинове, гледао свакако да се што боље утврди у власти . у тој је намери удавао "и своје кћери, па је, гледајући на сваки начин да придобије што више властеле уза се, узео можда и младога Милоша, чију је иодобност увиђао. У овоме би могли у неколико имаги кључ и за оно натурање Милоша за зета Лазару, јер ако је Милош доиста био на двору Лазаревом, врло је лако могуће да му је кнез Лазар посредовао у женидби, а то је мало учешће Лазарево могло бити довољно за машту народну, која све увећава, те даМилоша направи зетом кнежевим. Ово даље иде у прилог објашњењу, за што ми не налазимо где је Милош Обилић управљао. Јер, да је Милош имао заиста неку обласг на управи, нема сумње да би се ма којим узроком сачувало што о томе у каквом историском споменику, као што се сачувало и о Вуку Бранковићу ; а о самом иоласку његовом на Косово из те његове области, имали бисмс опет неку песму, налик на оне: о „Мусићу Стеваиу" и а Ваеојевић Стеви.» Али народна песма изводи Милоша Обилића на Косово из двора Лазаревог, он се ту находи увек при руци цару Лазару и царици Милици, он им кад што даје савете, тумачи снове и т. д.