Просветни гласник

настава цртаља у француским школама

505

Прн отварању седница ове комисије, поставио јој је Жил Фери (М. Ји1ез Геггу), посдединк Бардуов у мнннстарству нросвете, овај програм рада: а.) Студију најбољег метода; б.) Иараду наставног програма за цртање; в.) Утврђеае једнолнког метода у н>ему; и г.) Састав каталога потребаих модела ц прегледа за ову наставу. Комисија је ускоро решила постављену јој задаћу, прн чему је руковођена главним разлогом, да наставни програм мора иматн извесно јединство; и израдила је великн програм, како за слободно, тако и за геометријско цртаве, без обзира на разне категорпје школа, у којима ће ти програми бити нримењивани. Програми су за тим подељени напоједиие тачке (параграФе), које одговарају појединим ступњима наставе; осим тога, изложен је и један списак (каталог) потребних модела 11 прегледа, и то тако, да увек једна серпја модела и прегледа одговара извесним тачкама наставног програма. У овим програмима тачно је обележен и јасно изведен методски поступан тбк наставе. Ми ћемо овде изложити цео наставнп програм, који има 4 одељка: НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СгЛОБОДНО ЦРТАШЕ i. Одељак Дво-димензионалне фигуре 1. Повлачење и дељење правих линија. — Односи правих линија међу собом. 2. Цртање п мерење углова. 8. Основи орнаментског цртања,—Цртање кружних лпнпја, нравилннх полигона, звезданих розета и т. д. 4. Правнлне криве линпје. — Елипса, спирада н пужна линија; криве линије нз биљног царства, као дршке, лишће, цвеће и т. д. II. Одељак Тро-димензионалне фигуре 5. Опште прпмедбе о представљању (цртању) предмета у њином правом облпку (елементи геометријског цртапа), н о представљању тпх предмета онако, како нам они нзгледају (елементи иерсиективе). 6. Геометрпјско н иерспективно представљање с конструкцијама сенчења на просторнпм иредметпма. 7. Цртање по рељеФним орнаментима, који представљају гесимсове, зупчасте, овалне и звездасте украсе.—Цртање по простим гппсаним орнаментпма. 1 просветни гласник 1891.

III. Одељак Студија орнамената и архитектонских делова. Студија главе и животипа. 8. Цртање по орпаментнма у ба-рељефу, што представљају лишће, цвеће, палмине гране и т. д. 9. Цртање по архитектопскпм деловима, као : коцки, постаменту, нози стуба, стаблу стуба, сводовима и геспмсовима. — Поглед на разне редове стубова. 10 Цртање човечје главе. — Објашњење њеног склопа и саставнпх делова. 11. Цртање но архитектонским детаљнма, као : капителима, вазама, животињским главама н т. д. IV. Одељак Студија човечјега тела. — Оиширнија студија иретходних иартија. 12. Објашњење човечјега тела и његовнх делова. 18. Студија п цртање појединих делова човечјег трупа (стаса). Најважније из анатомије. Цртање екстремитета (ногу и руку). 14. Цртање но архптектонским детаљима, као : декорационпм Фигурама, украсним Фрпзовима, каријатидама, вазама украшеним Фигурама.Цртање сгубова, дорског, јонског и коринтског реда. 15. Цртање човечјег и животињског трупа. (Наиомена. ФотограФНЈе могу само онда да служе као нрегледи, кад су оне репродукције са дела познатих уметннка). 16. Примена и проширење научног материјала, који се довде прешао; при томе семогупоједини часови да употребе за дубљу студију главе ио природн. 17. Студија предела. — Ученике треба научити, да могу пејзаже п зграде с нрнроде да цртају. — Моделирање и компоновање.

Да би се лакше разумело, како су поједине тачке овог нрограма распоређене за примену у школама разнпх категорија, треба још поменути ово што иде. Целокунно уређење школске наставе у Француској дели се на три стунња: 1. виша, настава (Г епзе1§пешеп1 зирепег); 2. средња настава (Г еизе1§петеи1; зесош!а1ге) и 3. основна настава (Г епзе1§пешеп{; рпта1ге). Настава у основним школама састојп се опет из нижег курса (за доба детиње од 7 до 9 годнна), средњег курса (за децу од 9—11 годпна) и вишег курса (од 11 до 13 год. узраста). Сваки од ова три курса, код потиуних завода и кад има довољно 1 наставннка, има по два разреда (класе), свега дакле 64