Просветни гласник

ЛВК1Џ1ЈЕ 113 СРПСКОГА ЈЕЗИКА

3 54. — Неодређени вид мења се овакп:

МУШКИ 1. пад. жут

Једнина СРГ.ДЊИ жут-о

2. « 3. « 4. сс

6. 7.

Ж1ЈГ-а ЖјЈТ-у жут (жута) жут-о жут- им жут-у

Множина 1. иад. жут-и жут-а.

ЖЕНСКИ жут-а жут-е жут-ој жут-у жут-бм жут-о ј

жут-е

<2, 3. 4. 5. 6. 7.

« жут-жх « жут- им « жут-е жут-а сс « жут-Ћ-Ж « жут- 8м

жут-е

353. — Овако се исто мењају и иридевп чија се основа свршава на непчани сугласник само што у средњем роду у 1. и 4, падежу једнине пма наставак е место о : врућ-е итд. 356. — Према правилима 149., 151,, 154. имају придеви мушког рода ове облике : добар, добр-а (витак, витка ; бесан, бесна птд.) наг ао, нагл-а ; гњио , гн>мда; (бео бела; цео, цела, итд.) ; сл адак, сдатк -а, (мрзак, мрска; гибак, гипка), итд. 357. — Овако се мењају и заменице : његов,-а.-о ■ њен : -а,-о ; њезин г а.-о ; њихов, -а,-о; њихан, њихна,-о ; овакав, оваква,-о; такав,-ква-о ; омакав,-ква,-о ; какав-ква,,-о, (некакав, никакав. свакакав, свакојак, којекакав); васколик,-а,-о, (савколик,-а,-о). 2. Промена придева у одређеном виду 358 — Придеви у одређеном виду мењају се као заменице које имају род.

359. — Одређени вид мења се овако: Једнина МУШКИ СРЕДЊИ над. жуг-ж жут-0

ЖЕНСКИ жут-&

2.

сс

жутота,

жут-е

3.

с<

жут-дшу

жут-дј

4.

« жути-ж [жут-бга) жут-о

жут-у

5.

« жхјт-и

ЖЈЈТ-О

жут-а

6.

«

жут- им

жут-дш

7.

«

жут-дш

жут-дј

Множина

1.

пад. жут-и

жут ■ а

жут-е

2.

С(

жут-жх

3.

«

жут-жш

4.

« жут-е

жут- а

жут-е

5.

« жут-ж

жут-Ћ

жут-е

6. 7.

жут- им жут- им

360. — Овако се мењају и нридеви чија се основа свршава на непчани сугласник, само што у мушком и у средњем роду о од наставка мењају у е : врућ-е, вруИега, итд. 361. — ТТТ .то је казано код заменице у ирав. 310., 311., 312., 318., 319., 320. то вреди и за одређене придеве. V. ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА 362. — Придеви имају једну особину које немају остале речи, а то је што могу да се иореде. 363. — Описни придеви показују као што је већ казано — каквоћу неког лица или ствари , и ти се придеви зову нрости. Али иридевима може да се искаже да једна ствар има вшне те каквоће него друга, или него све остале, и ти се придеви зову поређени. 364. — Имају два ступња поређења: ирви и други. 365. — Први ступањ поређења показује да једна ствар има више оне осо-