Просветни гласник

ђ5 4

иаука и настАва

имањем, па је природно, да то не може чинити ни преко пуномоћника: Ако иуномоЛник падне под стециште, пуномоћство престаје за то, што се претпоставља, да измена његовога стања повлачи за собом и промену воље властодавчеве, који, свакако, није могао гај Факат предвидети при давању пуномоћства. У том случају властодавац није дужан ни да му саопшти ревокацију пуномоћства. Из истих разлога пуномоћство ирестаје, кад властодавац или пуномоћник буде стављен под туторство због распикућства, душевне болести и т. д. Наш законодавац не предвиђа случај престанка пуномоћства, кад пуномоћник падне под стециште (§ 6'25. грађ. зак.). 5-о, ПриаашНу ствари , која је иредмет иуномоћства. 6-о, Протекомрока — ако је пуномоћство ограничено роком — и извршењем иовереног иосла или иослова — ако је пуномоћство генерално. Пуномоћство, које је на ма који од показаних начина престало према нравом пуномоћнику, престаје и према његовом супституту, Ну овде је питање: шта ће бити, ако суиститут, не знајући за престанак пуномоћства, изврши какав иосао ? У одговору на ово питање ваља нам разликовати две хипотезе: а.) Првобитни властодавац дозволио је супституцију. Супститут, који не зна за престанак пуномоћства, има у овом случају права на тужбу асИо тап. соп1гапа, којом може нагнати главног или ирвобитног властодавца, да ратифицира оно, што је он урадио. б.) Прави властодавац није дозволио супституцију. Супститут у овом случају има права на тужбу само против свог соиственог властодавца, и све што је учињено, за правог је властодавца: гев т!ег аПоз ас(:а. Што се тиче трећих лица, она имају ираво на тужбу против правога властодавца само у случају дозвољене супституције. Према трећим лги^шиапуномоћство престаје, кад су сазнала за ирестанак. Према томе они прав. послови, које би пуномоћник по престанку иуномоћства, закључио с трећим лицима, кој а нису знала за ирестанак,

остају у важности, а властодавац само има право рекурса према пуномоћнику (в. §. 627. грађ. зак.).

ЗНАЧАЈ ТЕОРИЈЕ ТАЛАСАЊА у ДАНАШЊОЈ ФИЗИЦИ ОД Ђ. М. Станојевића (настанак) Ако су молекили поређани само у једј ном низу или правцу, онда имамо само један зрак. Али ако имамо молекиле иоређане у свима могућим иравцима, дакле ако имамо читав један систем молекила, па ако само један од њих устреиери, онда ће се од њега пренети таласање на све стране и на исти начин као у једном низу. Јер ми можемо замислити да смо од покренутог молекила иовукли низове молекила на све стране, онда ће сваки тај низ треперити по истим законима, као што смо то већ напред видели. .Од иокренутог молекила таласање ће се простирати на све сгране, али не увек истом брзином. Ако је густина молекила у низовима и њихова еластичност иста на све стране око покренутог молекила, онда се таква средина или такав систем молекила зове хомоген, и онда ће се таласање простираги на све стране једнаком брзином. Ако ли густина молекила и еластичност није у свима правцима у систему иста, онда је такав систем молекила хетероген, и таласање не бива једнако у свима правцима. Хомоген систем може бити још и изотрои и анизотроа. Изотропан систем молекила је онај, код кога је густина и еластичност стална не само у сваком низу који полази од иочетне тачке на све стране, већ и у свима другим низовима који би и од других молекила као центара полазили па ма у ком правцу. Обрагно томе, ако густина и еластичност остаје иста у једном низу молекила, али се мења кад пређе из једног низа у други, онда се систем зове анизотроп. Ми ћемо се за сад зауставити код изотропног система молекила, јер се само ту може талас простирати правилно.